Thursday, April 5, 2012

Jean de Florette – Manon des sources


Posle Prvog svetskog rata, mali (karakterom, telom i duhom) Ugolin se vraca u svoj kraj, u kucicu na brdascu Provanse, kod svog ujaka Papeta. Ugolin ima ideju od cega ce da zivi: doneo je seme karanfila koje zeli da uzgaja i prodaje. Deluje romanticno, ali u ruralnoj sredini, ono oko cega se vrti ceo zivot je izvorska voda, i zbog te vode ce doci do dramaticnog razvoja situacije izmedju njega i Zana, coveka iz grada, koji se sa porodicom povukao u provinciju sa namerom da ostatak zivota provede u selu, baveci se uzgajanjem zeceva. 
Na njegovom imanju, koje je dobio u nasledstvo, postoji izvor, i on je siguran da ce mu to obezbediti mirnu i dostojnu egzistenciju. Jean (maestralni Gerard Depardieu u svojoj, po meni, zivotnoj ulozi, briljantan karakter, pun zivota) je grbavac, ali covek siguran u sebe, bez kompleksa, dobrodusan i cist, dok su Ugolin (Daniel Autuil, jos jedan vrhunski majstor francuskog glumista) i Papet (Yves Montand), tipicni produkti uskogrude provincije, malodusni, zavidni, prepredeni, lazno ljubazni i siromasni duhom. Ugolin jos u sebi ima nesto humano, mlad je i naivan, ali dovoljno uskogrud i glup da bi bio lako manipulisan od strane lukavijeg od sebe. Stric Papet ce ga vesto iskoristiti za svoje mahinacije. 
Ovaj film su zapravo dva filma, podeljena vremenskom distancom, sto olaksava gledanje u dva maha. U prvom filmu se razmahala drama oko pomenutog izvora, neophodnog egzistencijalnog uslova za svakog od aktera ove vrhunske drame, dok je drugi film koncentrisan na Jean-ovu cerku, Manon (Emmanuele Beart neodoljiva kao divlja planinska divokoza), za koju je Cesar zvani Papet resen da ozeni svog nemustog sinovca. 
Baziran na romanu "Voda sa brezuljaka" Marcela Pagnola, ovaj film je suprotnost Cehovljevim dramama: literatura u kojoj niko ziv nista ne radi i samim tim ima neograniceno vreme da o zivotu filozofira i da tka bezbrojne peripetije koje otkrivaju ljudsku prirodu. Ovde, medjutim, vidimo coveka koji zivi za svoj rad, za plodove koje ce uzbrati sopstvenim rukama, kome je rad jednak zivotu, a porodica okvir i baza za taj zivot. Na kraju, koji god metod da primenimo, opet nam je lekcija o zivotu jednako bolna i gorka: plemenit covek ce lako stradati pod spletkama smutljivaca, pravda naravno uvek pobeduje, ali sve ima svoju cenu, sa nepopravljivim posledicama koje ce nas boleti do kraja zivota.
 kaliopa

No comments:

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...