Poslijepodne jednog fazana

Za ovaj izvrstan film Marijana Arhanića nemojte tražiti podatke na IMDBu, jedva da tamo išta postoji. Zanimljiv i intrigantan film. Autori su insistirali na obesti i otuđenosti mladih ljudi, na njihovoj ispraznosti egzistencije. Neki vide i latentnu homoseksualnost lika kog igra Rade Šerbedžija.


U izvrsnom pejzažu velike reke obrubljene šipražjem, s mnogo rukavaca, lokvi i ponekim peščanim nanosom srećemo se sa mladim parom (Jasna Mihalinec i Stipe Belobrk). Tu ih uočava mladi, pomalo ćaknuti ribar Milivoj (Igor Galo) i počne ih pratiti. Ostavlja svog oca, slepog ribara (Mato Ergović) na ivici reke. Njemu se u glavi budi misao da će iz prikrajka posmatrati njihove seksualne igrarije. Ne znam kako, ali i u gledaocima se budi nada da ćemo videti kako se... S istim ih ciljem počinje pratiti i grupa od tri mladića, pop-muzičara koji su se tu zatekli u svom VW kombiju, obesni Rade Šerbedžija, Mišo Kovač, Mile Rupčić s fotoaparatom. Tu se pojavljuje je i poslednji akter trkač rekreativac (Franjo Majetić), za koga nikada ne znate kada će se pojaviti. Igra počinje...