Beli balon – Jafar Panahi

Kada smo jaki, zaboravljamo one koji su slabiji. Na prvi pogled jedan sasvim običan mali film, o ne toliko razmaženoj, koliko maženoj devojčici, koja insistira na sve moguće načine da nagovori majku da joj dozvoli da kupi novu zlatnu ribicu, za svečani doček iranske nove godine. Po iranskoj tradiciji, na svečano postavljenom novogodišnjem stolu, treba da ima sedam različitih jela koja počinju na slovo “s” i jedan mali akvarijum sa zlatnom ribicom, koja je simbol blagostanja i sreće. Razija živi u kući koja poseduje mali bazen, prepun zlatnih ribica, čak i komšije dolaze kod njih da pozajme njihove ribice za novogodišnji doček. No, ona nije njima zadovoljna, smatra da su mršave i ružne. U obližnjem dućanu videla je debelu srebrnastu ribicu sa crvenim repom. Ona želi nju. Film se odvija u realnom vremenskom okviru: na početku, glas sa radija nam objavljuje da nas od nove godine deli svega oko sat i po. Upravo toliko vremena ce Razije uložiti dok ne dodje do svoje zlatne ribice. Posmatrano okom deteta, vidimo bučni svet odraslih, nagoveštaj straha od nepoznatog i čistotu dečje radosti za svaki, makar i minimalan uspeh.

Posmatrajući film ocima deteta, svaki akter u priči je jedan mali poraz (osim majke i starijeg brata). I fakiri sa providnim očima kojima opčinjavaju zmije.. i male glupave devojčice, tek zabave radi…. I veoma zauzeti trgovci, slatkorečivi i površni, i nepoznata bakica koja ljubazno pomaze Raziji u njenom putešestviju do izgubljene novčanice, ali koja zapravo, osim ljubaznosti, nista drugo nije u stanju da ponudi, i vojnik, koji, mozda iz čiste dosade, da ubije vreme dok čeka prevoz, mozda ponesen simpatijom prema ljupkoj devojčici, a mozda prosto zato sto je uočio priliku da se domogne jedne povelike novčanice… ko zna?... započinje dijalog bez glave i repa sa Razijom, i krojač, ekscentričan i samoljubiv, potpuno neosetljiv na činjenicu da ima posla sa ljudskim bićima, ….. niz likova, svi do jednog simbol mentalne prevlasti jaceg nad slabijim. Eto tu dolazimo do poente priče i do belog balona. Taj beli balon, u ruci afganistanskog dečaka, čini ovo filmom za odrasle, a ne za decu. Kaliopa

Aein

Eun-tae Kim u filmu Aein razradjuje temu i dilemu izbora pravog partnera, da li kratki suret moze da nam donese vise nego dugi odnos. Burna i kratka veza za koju se cini da je glavni motiv da nam prikaze sto cesce glumicu Hyeon-a-Seong golu u zanosu ne daje nam odgovor niti nam se ukazuje na motive za njenu odluku. 

 

 

The Fourth Portrait (第四張畫)

Chung Mong-honova priča o desetogodišnjem dečaku Xiang koji odrasta u siromaštvu, porodičnom rasulu i odustvu ljubavi bila bi mnogo depresivnija za gledaoce da nema predivne fotografije Nagao Nakashime. Za razliku od gledaoca Xiangu bizarna prijateljstva koja sklapa pomažu da bar malo prebrodi nedostatak pažnje i emocija u kući. Jedini koji obraćaju pažnju na njega su školski domar u staroj školi i učiteljica u novoj i dijalozi sa njima su najtopliji deo priče.

Ugetsu monogatari

Kenji Mizoguchi-jev Ugetsu monogatari - 雨月物語 je priča o dva seljaka lončara koji žele da se obogate
i promene društveni status u najgore ratno vreme. Film prati sudbine, u kojima se neprestano meša stvarnost i natprirodno, dva bračna para, Genjurō i Miyagi, Tōbei i Ohama u haosu građanskog rata. Drugi par proživljava velike teškoće i stradanja, ali se posle muževljevog ponižavajuće neuspelog pokušaja da postane samuraj na kraju vraća u svoje mesto. Žene su te koje ispaštaju neuspehe svojih muževa. Dok je Tobei na tren bio u prilici da dosegne do generala, makar na prevaru, zapostavljena Ohama je silovana i zarobljena u javnoj kući.

Genjuro je zaveden od ženskog duha Wakase koja je vraćena u ovaj svet samo da bi osetila i uživala u ljubavi. Zbog iluzije materijalnog i putenog Genjuro je ostavio ženu i dete. Kada se sve ispostavi kao privid, i od zamka uživanja ostane samo davno ohleđen pepeo, kada joj se poražen vraća zaspavši u njenom naručju, ujutro otkriva da je i ona sad samo duh koji ostaje zauvek sa njim.

Jedna od najznačajnijih i najmističnijih scena se dešava na početku putovanja na maglom obavijenom jezeru kada uprkos upozorenju duha nastavljaju svoj tragičan put. 

The Naked Kitchen

Jedan ljubavni trougao bez ljubavi. Na kraju nam ostaje nepoznato ko je Mae-Re napravio bebu kao da je to bitno kad ona odlazi.

Iranski film u Kinoteci

Azijska kinematografija mnogo bliza nama po svom izrazu od dalekoistocnih ili severnoevropskih i nedavno nagradjena Oskarom za strani film po 12. put se predstavlja u nasem gradu u Kinoteci


Utorak 06.03.
19:30 SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA IRANSKOG FILMA

USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min

Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

‎

Sreda 07.03.
‎19:30 ŽIVOT SA ZATVORENIM OČIMA (2006) 80 min
Zendegi ba cheshmane baste / Living with Eyes Closed

uloge: Farhad Aeesh, Anahita Afshar, Taraneh Alidoosti
režija: Rasul Sadr Ameli



Četvrtak 08.03.

19:30 DEVOJKA U PATIKAMA (2001) 80 min

Dokhtari ba kafsh-haye katani / The Girl in the Sneakers

uloge: Pegah Ahangarani, Majid Hajizadeh, Akram Mohammadi
režija: Rasul Sadr Ameli



Petak 09.03.
‎19:30 JA SAM TARANE, IMAM PETNAEST GODINA (2002) 110 min
Man, Taraneh, panzdah sal daram / I Am Taraneh, I Am Fifteen Years Old

uloge: Taraneh Alidoosti, Hossein Mahjoub, Mahtab Nasirpour
režija: Rasul Sadr Ameli



Subota 10.03.

19:30 NOĆ (2007) 98 min

Shab / Night
uloge: Ezzatolah Entezami, Khosro Shakibai, Amin Hayayee
režija: Rasul Sadr Ameli



Nedelja 11.03.
‎17:00 USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min 
Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

Ljubav na japanski nacin

Waisetsu sutêji: Nando mo tsukkonde (Blind Love) Daisuki Gota otvara mnoga pitanja kroz mnoge obrte.

  Blind Love

 

Japanski jezik ima drugi raspon glasova od nama bliskih indoevropskih jezika i u scenam seksa u filmu ili ispustaju takve zvukove da se pitamo sta se tu zaista desava ili skoro nemo obavljaju radnju. A seks je kao i u celom zanru Pink Filma u sirokom rasponu od ultrasofisticiranog fetisizma do naturalizma turskih pornica. Zene ne teze ni kanonima lepote ni kanonima tvrde scene i vecina njih je privlacnija obucena. Svaka zena koja se pojavi dobije svoju dozu golotinje i seksa u skladu sa svojim dostojanstvom. Svi junaci imaju neku manu i utoliko su nam blizi i drazi. Trbuhozborac Ichiri otvara film sa seksom sa bivsom zenom, potom odlazi u mali teatar gde poducava svog ucenika Yoichia koji mu pomaze i koji je jedini kakav takav mu prijatelj. Posle predstave prilazi mu slepa devojka Hikiri i on sa njom otpocinje razgovor koristeci Yoichia kao telo zbog svog niskog rasta. Nas Sirano ce zbog toga morati mnogo sta da otrpi vise nego francuski. Vise od ovog ne bih smeo da vam kazem osim hepienda da se na kraju "uzmu" u parku uz Hikirino: Sta me briga ako me vide ja njih ne vidim. U standardnu duzinu za Pink od malo preko vise od sata spakovano je vise seksa, humora devijantnosti, bizarnosti i istine o ljudskim odnosima nego u vecini romanticnih komedija i ljubavnih epopeja od dva sata. Potpuno realno psiholoski razvijeni likovi koji se bore sa svojim nedostacima su nam prijemciviji za razliku od metaforicnog i jos slikovitijeg A Lonely Cow Weeps at Dawn (Chikan gifu: Musuko no yome to...) koji moze da prodje, lako nam je da izjavimo, samo kod senzibilnijih gledalaca. Svakako za preporuku ljubiteljima japanskog filma pa i ljubavnih filmova koji su spremni da prihvate naturalne scene seksa.

Dobro ti je to sa hipnozom. Ganjaj ti to.

Da li išta pisati o Oldboy ili samo okačti niz fotografija iz filma prihvatajući njegovu stripovski burlesknu naraciju. Scena borbe u hodniku nove tamnice nadmašuje sve koreografije hongkonske škole i doseže epiku tamanjenja Nemaca u filmovima iz Enobe. Da li se može smatrati da je na kraju Oh Dae-Su nastavio ono čega se najviše u životu uplašio? Cega je postedeo Mi-Do? U snimanju ovog filma zivotinje su platile glavom.

Nećemo dati sve kao u foto romanu ni Vermeera nije lako celog videti na jednom mestu. Apsolutno fantastican obrte za one koje se mogu uziveti u njegovu zelju za osvetom.

 

Potera, brutalnosti i mnogi apsurdi u zapletu koje morate prenebreci. Filmu moramo otvoriti sva cula. Tragicno gust emocijama, suptilno bogat bojama. simbolizam sa prstohvatom nadrealizma. Neprestano na ivci totalnog trasha toliko prisutnog u azijskoj kinematografiji, na granici da se raspadne u scenama gde je scenografija najsminkerskija. Deluje krvavije od Gibsonovog filma o Majama iako je manje krvi prosuto.

U poklonjenoj slobodi upoznaje prelepu Mi-Do. Jeftino je reci da nam film daje sirove emocije kao oktopod kojeg mu servira Mi-Do. Njih dvoje padaju u zanos ljubavi koji ce biti objasnjen na kraju. On krece u poteru za onim koji su ga drzali u zatocenistvu, a neko ih sve vreme prati. Sumnja i na Mi-Do. Najuverljiviji deo filma.

Oh Dae-Su provodi petnaest godina u čudnom zatvoru gde ne može da vidi svoje tamničare ni  da sazna zašto ga drže, a opet ima televizor. Ludi i uporno vežba. Bez najave ga izbacuju napolje

Nije i nece biti cilj davati sociloske analize filmova, ali ne moze se zanemariti cinjenica da se festivalska eksplozija korejskog filma poklapa sa ostrim usponom industrije ravnih ekrana iz Juzne Koreje i ostalih industrijskih proizvoda prilagodjenih svetskom trzistu. Pogledao sam Oldboya posle posle Memories of Murder samo kao omiljeni postovanoj nacitanoj i nagledanoj osobi.

Glutony

Ždranje, proždrljivost. Smrtni greh. Prisutno u skoro svakom filmu, ljudi prave spiskove šta je Brad Pitić jeo u filmovima. Ne može se sve lako pobrojati pa  i na ovako opsežnom spisku nedostaje legendarno ždranje.

Posebno smaraju američki filmovi sa brdom scena u dajnerima i sa glorifikovanjem totalno bezveze hrane i još bezveznije kafe kao u Twin Peaks.  Postavlja se samo pitanje kao i sa ljubljenjem u pornićima, da li po metodi Stanislavskog glumac može ući u drugačiji način jedenja nego što inače to radi . Možemo li bolje odglumiti život?

Jedan od najčešće pominjanih filmoma u kojima kuhinja i trpezarija nisu tek proparatni mizascen je “Klopa, piće, čovek, žena”An Lija. Za pojedine kineske režisere se olako piše da su prvi obradili u Kini neku temu ne vodeći računa o razruđenosti arhipelaga kineskih zajednica i država. U “Klopa, piće, čovek, žena”servira nam se slika tajvanske porodice u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Chu (Sihung Lung) je glava porodice pred penzijom sa tri kćerke za udaju. Glavni kuvar u prestižnom hotelu koji kuva i kod svoje kuće ne samo zato što je udovac. On prosto spada u one koji veruju da čovek, žena i dete mora dobro da jede. Radnja se šeta od njegovog radnog mesta preko kuće gde ih najčešće zatičemo za stolom do radnih mesta kćerki koje pokušavaju da oforme svoje porodice.

FA YEUNG NIN WA

Život nema generalnu probu. Više od ljubavi ljudi se plaše svoje istinske polovine, potrebna je ogromna snaga da razdvaja Pripadajuće .

Napred Zmajčeki

Jos malo besplatne zabave, ovog put u čast godine Zmaja.  Institut Konfucije u Beogradu i Plato “Ilegala” organizuju nedelju kineskog filma. Ulaz je slobodan, a svakog dana od 18. do 24. januara ćete imati priliku da u 18h posle radnog vremena pogledate dobar kineski film.


Program:

sreda 18. januara u 18h: “Jip Man” (叶问; Ip Man)  režija-Je Veisin (106 minuta) | tema: borba

četvrtak 19. januara u 18h: “Unutrašnji poslovi” (無間道; Infernal Affairs) režija- Andreu Lau i Alan Mak (97 minuta) | tema: društvo i zakon

petak 20. januara u 18h: “Crvena polja sirka” (红高粱, Red Sorghum) režija- Džang Jimou (88 minuta) | tema: domovina

subota 21. januara u 18h: “Pekinški bicikl” (十七岁的单车, Beijing Bicycle) režija -Vang Sjaošuai  (113 minuta) | tema: odrastanje

nedelja 22. januara u 18h: “Raspoložen za ljubav” (花樣年華, In the Mood for Love)  režija- Vang Đijavei (95 minuta)  | tema: ljubav

ponedeljak 23. januara u 18h: “Klopa, piće, čovek, žena”  (飲食男女; Eat Drink Man Woman) režija- Li An (120 minuta) | tema: porodica

utorak 24. januara u 18h: “Svet bez lopova” (天下无贼; A World Without Thieves)  režija -Feng Sjaogang(115 minuta) | tema: prevara

Adresa događanja  Akademski plato 1

Revija japanskog filma

Veliki gradovi često omogućuju svojim stanovnicima besplatan provod. Revija filmova "novog talasa" u japanskoj kinematografiji u organizaciji ambasade Japana u Beogradu otvorena je u četvrtak uveče 8. decembra u Dvorani kulturnog centra filmom "Balada o Narajami", koji je reditelju Šoheiju Imamuri (Shōhei Imamura) 1983. godine doneo prvu Zlatnu palmu u Kanu. Manifestaciju je proglasio otvorenom japanski ambasador Tošio Cunozaki. Do nedelje 11. decembra prikazano je sedam dugometražnih igranih filmova snimljenih od 1957. do 1994. godine.

Za reviju koja je prikazivana po istočnoj Evropi odabrani su filmovi iz doba japanskog "novog talasa". Večernji termin je bio posvećen reditelj Takeši Kitano (Takeshi Kitano) koji je predstavljen sa tri filma iz svoje rane faze. To su "Surovi policajac" (1989.), "Tačka ključanja" (1990.) i erotska komedija "Radite li one stvari" (1994.). U ranijem terminu prikazani su  film reditelja Kiđua Jošide (Yoshishige Yoshida) "Topli izvori  Akitsu" (1962.) u kome igra jedna od najvećih japanskih glumica svih vremena Mariko Okada, "Čovek koji izaziva oluju" (1957.) autora Umetsugua Inouea (Umetsugu Inoue) - priča o momku koji je izašao iz zatvora i želi da uspe kao bubnjar, kao i detektivska drama "Crvena maramica" (1964.) Tošija Masude (Toshio Masuda).