Glutony

Ždranje, proždrljivost. Smrtni greh. Prisutno u skoro svakom filmu, ljudi prave spiskove šta je Brad Pitić jeo u filmovima. Ne može se sve lako pobrojati pa  i na ovako opsežnom spisku nedostaje legendarno ždranje.

Posebno smaraju američki filmovi sa brdom scena u dajnerima i sa glorifikovanjem totalno bezveze hrane i još bezveznije kafe kao u Twin Peaks.  Postavlja se samo pitanje kao i sa ljubljenjem u pornićima, da li po metodi Stanislavskog glumac može ući u drugačiji način jedenja nego što inače to radi . Možemo li bolje odglumiti život?

Jedan od najčešće pominjanih filmoma u kojima kuhinja i trpezarija nisu tek proparatni mizascen je “Klopa, piće, čovek, žena”An Lija. Za pojedine kineske režisere se olako piše da su prvi obradili u Kini neku temu ne vodeći računa o razruđenosti arhipelaga kineskih zajednica i država. U “Klopa, piće, čovek, žena”servira nam se slika tajvanske porodice u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Chu (Sihung Lung) je glava porodice pred penzijom sa tri kćerke za udaju. Glavni kuvar u prestižnom hotelu koji kuva i kod svoje kuće ne samo zato što je udovac. On prosto spada u one koji veruju da čovek, žena i dete mora dobro da jede. Radnja se šeta od njegovog radnog mesta preko kuće gde ih najčešće zatičemo za stolom do radnih mesta kćerki koje pokušavaju da oforme svoje porodice.