Apocalypto

U filmu Apocalypto bitan detalj je dešavanje totalnog pomračenja tokom čerečenja stanovnika šume.

Ako pogledamo liste totalnih pomračenja krajem petnestog veka jedino možemo zaključiti  da Kolumbo nije mogao biti taj koji se iskrcao tamo u svom četvrtom putovanju pa to sve ostaje režiserska poetska sloboda.

Her ..... Ona

Spike Jonze boji u crveno i zuto jos romanticniju verziju Blade Runnera.

Bitno nam je da volimo i da se ne osecamo sami, to je poenta.

Jos ako glas koji dolazi iz etera ima seksi notu Skarlet Johanson,  virtuelna ljubav je neizbezna.

Blood Ties

Marion Cotillard

Sta reci odlicna, ali nedovoljno razvijena uloga Marion Cotillard i pristojna gluma Mile Kunis. Osim odlicnih detalja kola iz 70ih ostatak price je zanemarljiv osim ako ne treba da navijamo za ubistvo coveka kome policajac preotima zenu.

Neizbezan poraz Mistera i Pita

U potrazi za novim ostvarenjima jednog od mojih omiljenih glumaca Geoffrey Wright-a, naleteh na ovaj mali film velikog srca. U reziji George Tillman Jr. – Men of Honor, Barbershop, Soul Food, Neizbezan poraz Mister and Pita pripada onim filmovima koji su me jako dirnuli. 

Vrlo malo je rezisera koji uspevaju na realistican nacin da docaraju odvojenost  i sustinske razlike razlike izmedju stanovnika Sjedinjenih Drzava: Spike Lee, Joel Shumacher, Steve McQueen, Sofija Coppola u nekim svojim filmovima obradjuju slicne teme.   

Za razliku od njih, film Lee Danijels-a Precious moze da predstavlja polaznu tacku iz kojih se radjaju filmovi poput Neizbeznog poraza. Americki realizam 21. veka. 

Radnja se desava u Bruklinskom geto naselju gde su dva decaka ostavljena da se brinu o sebi. Majka starijeg je uhapsena zbog narkotika a majka drugog, koja se bavila prostitucijom, nestaje. Decaci prolaze kroz razne muke u pokusaju da savladaju – prezive prvo dan, zatim nedelju, mesec. U pocetku, njihov zivot odise avanturizmom i entuzijazmom gde po prvi put moraju da nauce da kuvaju, da bi kasnije njihove muke postajale sve teze i nepodnosljivije. Pored svega toga, Njujorsko sparno leto i lokalni kriminalci cini ove male stanovnike dodatno opterecenim i njihove snove tezim da se ostvare. 

Cesto pracen dugim segmentima i tisinom, film asocira i na  Dogma stil snimanja  koji su prikazivani zadnjih 10-15 godina. Jos vise je znacajan je po otkricu odlicnih glumaca, pogotovu Mistera kojeg igra sarmantni Skylan Brooks. Ovakav talenat ne moze da prodje nezapazeno. U svakom slucaju, upisano je jos jedno ime u tefterce koje zelim da pratim. Ostatak ekipe cine Geoffrey Wright, odlicna Jennifer Hudson,  Jordin Sparks, Adewale Agbaje – cija me je scena u kolima i najvise pogodila. 

Umetnost egzistira na emocijama.  Nezbezan poraz Mistera i Pita je mali film velikog srca. I zato ga vredi pogledati.

Mustang

Klute

 

Zaslužena nagrada za Džejn. 

Generation Um

Film koji neće postati kultni, film za ljubitelje Keanu Reeves-a. Neutešna seta na magičnom ostrvu. John je
u pratnji brinete (Bojana Novakovic) i plavuše (Adelaida Clamens) i razvozi ih dok pružaju iluzornu utehu svojim telesnim otvorima. Besmislene i besciljne priče devojki kao i njihovi životi i odnosi. Priča o povezanosti između ljudi i odsustvu iste uprkos telesnoj prisutnosti. Upoznate ih i srodite se odmah sa njima iako nikako ne želite da živite njihovu priču, njihove živote A možda ga vec živite.

Oni ne trče izgubljenu trku stalno zaposlenih, samo su izgubljeni uz čašu pića u sivoj zoni života. Saznajete kako su stigli tu i kako se osećaju. Priča nas hipnotiše i uvlači u njihovu besciljnu egzistenciju. Kamera kojom Keanu snima svoje pratilje neće nam otkriti mnogo njihove kože kao sto bi mnogi normalno poželeli, samo malo duše i pomešanog raspoloženja. Ovde nema očajanja iz Shame, sveta uspešnih. Naglasak je na tišini njihovog preživljavanja i potrebi da razumeju zašto su tu gde jesu i da u svemu tome dele toplinu slučajnog prijateljstva. Oni su usamljeni, razočarani, na putu u zrelost, na putu u veliko ništa. Spori ritam u kome se sve naizgled slučajne i nebitne slike života jednog dana sklapaju kao kockice i na kraju su na početku. Tako bi mogli iznova i iznova. Dokle?

Ovo bi mogao da bude važan film. Ja sam uživao u njemu. Priča bez priče koja vas uhvati i može vas držati dugo.

“You just get to a point where your disappointment in yourself becomes so much bigger than your parents’ disappointment in you.” 

The art of movie making

Holivud ne krije sve svoje tajne već pojedine mistifikuje i zarađuje na njima. Pomenimo samo par poznatijih filmova o mukotrpnom procesu stvaranja filmova: Player, Ed Wood i Adaptation. Samoironična komedija o pravoj umetnosti pravljenja filmova Mistress nije po mnogo čemu u rangu sa njima. Zašto onda trošiti vreme na njega? Uverljivo prikazano kako se deo glumaca mukotrpno probija, odlična gluma u okruženju koje sve vreme liči na trash movie, mnogobrojne rečenice koje iako nisu dostigle slavu i citiranost onih iz Lebowskog ne zaostaju za njima, osećaja koji nam govori da moramo biti presrećni kad nam filmska industrija isporuči umetnost pored svih kompromisa na koje su svi zaposleni u njoj prinuđeni, suptilne satire i producenata dobrog srca koji svojim devojkama ostvaruju snove i bez kojih ne bi bilo mnogih filmova. Film za sve koji pokušavaju da dođu do svog prvog filma i sve nas ostale.

Insomania 1

Film Chasing Sleep se otvara buđenjem, jedinim snom Jeffa Danielsa (Ed) u celom filmu, prostalo je košmar otvorenih očiju prapraćen sve većim dozama omamljujućih supstanci.

He searches through the medicine cabinet, which is full of women's items, and takes out a Cosco-sized bottle of sleeping pills. He reads the back and takes two.

Režiser nas ne ostavlja u nedoumici šta se događa sa Edom, iako ostavlja ravan kraj priče bez klasičnog razrešenja dostigavši željeni nivo rastakanja Edove svesti. Mentalno potonuće koje posmatramo kroz njegovu vizuru samo ponekad je dovoljno da se identifikujemo sa njim, uprkos svim elementima borbe rastakajućeg uma prisutnim kod starijeg i mladjeg pandama (Repulsion Polanskog i Mulholland Drive Lyncha). Vizije koje ga progone mešaju se sa ljudima i ni jedno nije dovoljno intezivno, dramatično. Policajac koji ga obilazi zbog istrage nestale žene je predusretljiv i ljubazan, a studentkinja podatna i umirujuća. Iako je verovatno tako u životu slabo funkcioniše na platnu. Sve vreme ostajemo pasivni posmatrači iščekujući novu Edovu viziju bez imalo misterije. Film je mnogo, mnogo uverljiviji kad se Ed bori sa kućom nego sa svojim vizijama. Nesanica, univerzalni problem koji muči američku i sve druge civilizacije koje se naslanjaju na nju, nije dotaknuta bilo kao uzrok bilo kao posledica Edovog gubljenja u filmu gde su svi na pilulama kao i u životu izvan ekrana..

War Horse

Retki su filmovi koji izmame suze. Spilbergov epic fail je da plačete od muke. Film je nepravedno uskraćen za nekoliko Zlatnih malina koje su otišle za Sandlerov Jack and Jill.  Sigurno ne želite da budete u populaciji onih kojima se dopao.

Rear Window

L. B. Jeff Jeffries, fotoreporter, na zadatku je doživeo težak prelom noge. Prisiljen je da boravi u ograničenom prostoru i da zavisi od drugih. Od smrti od dosade između poseta devojke Lise i medicinske sestre Stelle spasava ga voajerizam. Dvorište u običnom stambenom bloku u Greenwich Villageu pruža obilje skrivenih uzbuđenja. Potrebno je vreme da druge uveri u svoje sumnje u zločin koji se možda odigrao u stanu preko puta, u kojem živi trgovački putnik sa ženom. Gledaoce je režiser kroz subjektiven kadrove uverio u to, tako da doživljavamo svu njegovu nemoć i razočarenje kada devojka i prijatelj policajac sumnjaju u njegovu priču. Devojka prva popušta i pridružuje mu se u praćenju osumnjičenog useljavajući se sa svilenom spavaćicom kod njega, a prijatelj sprovodi uporno, ali po zakonu istragu koja ne daje rezultate. Dok zavirujemo u stanove drugih stanovnika dvorišta ređaju se slojevi i žanrovi zapleta do dramatičnog raspleta posle koga Jeffries ostaje u potpunoj nadležnosti svoje devojke. 

Reziser (mojih) snova

Ovo je samo jedna javna intimna ispovest. Ovo je beg iz realnosti u san, mada tek u tom begu shvatam da je san taj od kojeg valja bezati u realnost.

Moj Pikaso filmskog platna zna sve o meni. Rastavlja me na delove i sastavlja po svojoj volji, i ipak se prepoznajem. Boji me u plavo i u crveno, pusta me da lebdim kroz sablasni smeh, bojeci se za me i cekajuci me na kraju puta sa soljom tople kafe i parcetom vruce slatke pite. Smesi mi se, voli me, kroz moje strahove upoznaje me sa stvarnoscu.

Slican mi je, imamo slicne strepnje i vizije, slican nacin na koji posmatramo svet, slican smisao za igru. S druge strane, ume da me iznenadi, da me saceka iza coska s necim o cemu nisam ni slutila da postoji, i tek kad desifrujem njegovu poruku, shvatim da mi je zapravo govorio o meni. Tad ga mrzim, kao sto se nekad mrzi svoje drugo ja.

Spontan je.  On nosi u sebi svoje filmove i gradi ih i razgradjuje sve do savrsenstva.

“Draga, otisao sam da snimam film!” - glasile su redovne porukice na ceduljicama za njegovu zenu.

Oduvek opsednut mravima, kapima, psima i Bobom. I lepim zenama.

Kroz svaki ce njegov film tajanstveno vijugati kapljica carobne tecnosti: vode. Ona je dah ove planete, ona je izvor zivota, ona je rusilac, ona je mikrokosmos.  Uslov zbivanja, i mera vremena. 

On sa mnom zbija sale i ne zanima ga mnogo da li ja to razumem. Na meni je da ga prihvatim ili odbijem. Svojstveno slobodnoj dusi, on deluje po svom opredeljenju, a ko ga razume, uvidja da su sve njegove dileme razasute po njegovim delima i da nam pruza priliku da zajedno tragamo za sustinom iza privida. Nista nije onako kako izgleda, samo je tesko za to naci dokaz.

Kroz njegove oniricne vizije marsiraju bizarni likovi. On cak ima i celu seriju posvecenu Zecevima. Ko zeli, neka lupa glavu o skrivenim znacenjima, onih ociglednih je vec sasvim dovoljan broj da  dobrovoljnom davaocu paznje i strpljenja podari trenutke ciste metafizike. Svakom se dogodilo da usni nekog ili nesto sto ce ga trgnuti iz Hipnosovog narucja da uzdrhti u uzasu olaksanja. To se dogadja kroz njegove filmove. Nikada nije posegnuo za predimenzioniranim filmskim efektima, nikad nije eksplicitno napravio horror film. Cak i  njegov dugometrazni prvenac, Eraserhead, zapravo celu svoju jezovitost bazira na strahu od stvaranja. U njegovim filmovima sve je sareno obojeno, decje veselo, naivno, lepo. Pa ipak, iza svakog ugla iscekujemo zlokobni smeh koji nas odvlaci u najmracnije paklene tamnice nasih skrivenih intimnih horora. On ce premostiti jaz izmedju sna i jave i smejace nam se u brk dok mi drhtimo zbog iluzije. Tek onda kada nas natera da prepoznamo i priznamo ono duboko potisnuto i skriveno, a koje redovno isplivava kroz nase snove i podseca nas da postoji, tek tada mozemo slatko da se smejemo s njim i da prihvatimo srdacno ponudjenu solju kafe.

kaliopa

Rabbits

Kratak, nadrealističan film Dejvida Linča. Cela priča se dešava u jednoj sobi između tri humanoidna zec kao u najboljim danima akademskog pozorišta.

Watch Rabbits (2002) in Entertainment |

Obala kedrova

Prica o Nikkeijin, Japancima americkim drzavljanima za vreme Drugog Svetskog rata, jednoj ljubavi i rasnoj netrpeljivosti. Pasivnoj zeni koja popusta i koju treba spasiti i izgubiti zauvek.

Tu temu obradjuju i dokumetararna trilogija Toyo's Camera, 442, MIS Junichi Suzukia.