Saturday, September 29, 2012

Grad svetlosti

Rim okupan svetlosću i prosvetljen muzikom Wim Mertensa u filmu The Belly of an Architect. Od začeća do rođenja i smrti u devet meseci. Bračni par Amerikanaca u raljama rimskih aristokratskih umetničkih mesoždera. Epski sukob dva stomaka sa predvidljivim pobednikom.

Thursday, September 27, 2012

Bela traka




Das weisse Band (The White Band) je parabola bez razresenja, pouke koja je ostavljena gledaocu da je zavrsi u svojoj glavi.  Prica se odigrava u selu na severu Nemacke u predvecerije Prvog Svetsko rata. Narator je lokalni ucitelj, sada starac koji se priseca nerazjasnjenih nasilnih dogadjaja koji su doneli strah i sumnju u izuzetno represivnu seosku sredinu u verovatno najsrecnijem periodu za njega i koji po njemu mozda mogu objasniti sve sto se desavalo njegovoj zemlji. Neki od dogadjaja samo nagovestavaju da bi mogli biti osvetnicki cin usmeren na neduzne pojedince koje je lakse napasti nego stvarno odgovorne.

U srcu svega je seoski pastor koji gvozdenom rukom vlada svojom porodicom. Pored kazni koje njega i zenu bole “vise” od dece primenjuje ostrahovanje prekrsitelja pomocu bele trake koja moze
da simobolise kasnije dogadjaje bar kako zeli da nam sugerise reditelj. Prekrsitelj mora da je nosi 
dok otac ne proceni da su procisceni.

Obradjen je u postprodukciji kao da je sniman crno beo sa naglasenom belinom kao da se radi o c/b filmu povecane spektralne osetljivosti u scenama snimanim napolju. Gluma i rezija su vrhunske, scene nasilja i ponizavanja nemocnih su cista esencija horora.

Smenjuju se scene uglavnom misterioznog nasilja i toplih ljudskih odnosa. Uprkos ovim dobrim raste atmosfera teskobe i straha u koju smo uvuceni zajedno sa ziteljima sela. Jos jedan stub lokalne zajednice, baron najveci poslodavac u selu, dorinosi tome optuzujuci ih da je to neko medju njima ne dajuci nikakve indicije ko bi to mogao biti pa se zajednica dodatno zatvara. Posledice prvi trpi on, ostaje sam, porodica se sklanja na jug u Italiju. I pored ledene atmosfere i sporog ritma vreme prolazi neprmetano. Svaka pojedina scena moze biti predmet dugackih analiza kao i odnosi likova. Sve je to u zjapecoj suprotnosti sa otvorenoscu raspleta. Iako ucitelj na kraju optuzuje grupu dece za nerazjasnjene nasilne dogadjaje, a pastor u mozda najbitijem momentu u filmu sve to u trenutku pobija i preti ucitelju da nikad ne iznese vise takve optuzbe ostaje da ni jednim elementom u filmu reziser nije ni nagovestio trag da bi to deca mogla da budu. Samo selo (odrasli u njemu) je ispunjeno mnogim tajnama i sakrivenim tegobama da je i dalje logicniji potencijalni krivac. Uloga dece u filmu i kasnijoj istoriji nam je nametnuta kasnijim tumacenjima izvan filmskog platna i reziser nam tu zapravo nije dozvolio da sami zavrsimo pricu kao u ranijim filmovima i nametuo je na drugi nacin. Time ova prica dobija jos nemackiji karakter. Sve sto je vodilo kraju se raspadalo, sudbine se rasplitale, tako da je dolazak rata i raniji odlazak ucitelja delovao kao veliko olaksanje.


LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...