Rim okupan svetlosću i prosvetljen muzikom Wim Mertensa u filmu The Belly of an Architect. Od začeća do rođenja i smrti u devet meseci. Bračni par Amerikanaca
u raljama rimskih aristokratskih umetničkih mesoždera. Epski sukob dva stomaka sa predvidljivim pobednikom.
Saturday, September 29, 2012
Thursday, September 27, 2012
Bela traka
Das weisse Band (The White Band) je parabola bez razresenja, pouke koja je ostavljena gledaocu da je zavrsi u svojoj glavi. Prica se odigrava u selu na severu Nemacke u predvecerije Prvog Svetsko rata. Narator je lokalni ucitelj, sada starac koji se priseca nerazjasnjenih nasilnih dogadjaja koji su doneli strah i sumnju u izuzetno represivnu seosku sredinu u verovatno najsrecnijem periodu za njega i koji po njemu mozda mogu objasniti sve sto se desavalo njegovoj zemlji. Neki od dogadjaja samo nagovestavaju da bi mogli biti osvetnicki cin usmeren na neduzne pojedince koje je lakse napasti nego stvarno odgovorne.
U srcu svega je seoski pastor koji gvozdenom rukom vlada
svojom porodicom. Pored kazni koje njega i zenu bole “vise” od dece primenjuje
ostrahovanje prekrsitelja pomocu bele trake koja moze
da simobolise kasnije
dogadjaje bar kako zeli da nam sugerise
reditelj. Prekrsitelj mora da je nosi
dok otac ne proceni da su procisceni.
Obradjen je u postprodukciji kao da je sniman crno beo sa
naglasenom belinom kao da se radi o c/b filmu povecane spektralne
osetljivosti u scenama snimanim napolju. Gluma i rezija su vrhunske, scene
nasilja i ponizavanja nemocnih su cista esencija horora.
Smenjuju se scene uglavnom misterioznog nasilja i toplih ljudskih
odnosa. Uprkos ovim dobrim raste atmosfera teskobe i straha u koju smo uvuceni
zajedno sa ziteljima sela. Jos jedan stub lokalne zajednice, baron najveci
poslodavac u selu, dorinosi tome optuzujuci ih da je to neko medju njima ne
dajuci nikakve indicije ko bi to mogao biti pa se zajednica dodatno zatvara. Posledice
prvi trpi on, ostaje sam, porodica se sklanja na jug u Italiju. I pored ledene
atmosfere i sporog ritma vreme prolazi neprmetano. Svaka pojedina scena moze
biti predmet dugackih analiza kao i odnosi likova. Sve je to u zjapecoj suprotnosti
sa otvorenoscu raspleta. Iako ucitelj na kraju optuzuje grupu dece za
nerazjasnjene nasilne dogadjaje, a pastor u mozda najbitijem momentu u filmu sve
to u trenutku pobija i preti ucitelju da nikad ne iznese vise takve optuzbe ostaje da ni
jednim elementom u filmu reziser nije ni nagovestio trag da bi to deca
mogla da budu. Samo selo (odrasli u njemu) je ispunjeno mnogim tajnama i
sakrivenim tegobama da je i dalje logicniji potencijalni krivac. Uloga dece u filmu i kasnijoj istoriji nam je
nametnuta kasnijim tumacenjima izvan filmskog platna i reziser nam tu zapravo nije
dozvolio da sami zavrsimo pricu kao u ranijim filmovima i nametuo je na drugi
nacin. Time ova prica dobija jos nemackiji karakter. Sve sto je vodilo kraju se
raspadalo, sudbine se rasplitale, tako da je dolazak rata i raniji odlazak
ucitelja delovao kao veliko olaksanje.
Friday, September 7, 2012
Subscribe to:
Posts (Atom)