Palermo oder Wolfsburg

Werner Schroeter je stvorio uverljiv ep o osamnestogodisnjem Sicilijanacu, Nikoli, koji zbog posla emigrira u Nemačku. Tamo radi u Volkswagenu, zaljubljuje se, i bolno prilagođava novom i njemu neshvatljivom načinu života. Kad shvati da ga djevojka samo koristi, on odgovara nasiljem sa njena dva momka. Film o otuđenosti autsajdera. Podseca na Cuvare plaze u zimskom periodu. Uocljiva je sličnost i s Viscontijevim Roko i njegova braća. Film je podeljen u dva dela, sicilijanska polovina, sa svojim sunčanim, toplim fotografskim stilom i nemačka polovina, kada sve postaje sivo i turobno. Nicola Zarbo briljira u glavnoj ulozi među uglavnom nepoznatim glumcima. Tri sata filma proticu veoma brzo.

"Deutschland ist ein fremdes Land, in dem man sich Mühe geben muss."

Barbara

Priča o Barbari, lekaru u Istočnoj Nemačkoj. Suptilna i napeta humanističke drama koja nije podobna za publiku zeljnu brze promene slika. Kao posledica potpisane peticije da želi da napusti Demokratsku Republiku Nemačku poslana je u mali grad u blizini mora, gde živi i radi u pedijatrijskom odeljenju hirurgije. Ona upoznaje svog novog šefa Andrea koji je dodeljen da je nadgleda. Andre joj se odmah dopada, ali on ne zna da Barbara ima ljubavnika u Zapadnoj Nemačkoj i planira da pobegne. Film je dobar za osećaj o ugnjetavanim intelektualcima, sta mora da su pretrpeli u Stasi doba, posebno kako je konstantna klima nepoverenja negativno uticala na njihovu sposobnost da grade normalne odnose sa drugim ljudima. Da li je najveci problem Stasia bilo nepostovanje drugih ljudi? Godina je 1980ta. Reditelj Kristijan Petzold priziva turobna orvelovski svet potisnutih emocija i policijske državne invazivnost. Ona drži distancu na svom novom poslu. Samo stanica više pre nego što je njen ljubavnik prebaci na Zapad. "Niko ne može biti srećan ovde", tvrdi ona. Ali postoje pacijenti do kojih joj je zaista stalo. Ima posao koji voli da radi. A tu je i saosećajan lekar koji izgleda kao da ima naklonost prema njoj. Rad kinematografa Hans Froma daje nam atmosferu stalnog, gotovo bezbojnog sumraka i Petzold kroz dugotrajne scene stvara sveprisutni osećaj ugnjetavanja i paranoje. To je ljubavna priča iskazana pritajenim sredstvima. Ljubav menja Barbaru. Ona menja svoje stavove, možda ona može da bude srećana, sve dok radi ono što najviše volii sa nekim ko brine za nju. Precizna režija nemačkog reditelja Christian Petzolda, napetom istorijskom periodu drame koja je ispričana iz ugla protagoniste, izvlači pažljivo strukturisana i koncentrisana prikazivanja žene. Odmereni, tihi kamerni komad postavljen u uslovima socijalističke države je ojačan svojom narativnom strukturom. Svugde je prisutan bicikl kao njeno prevozno sredstvo. Veoma ubedljivo deluju nastupi nemačka glumica Nine Hos u njenoj četvrtoj saradnji sa rediteljem Petzoldom. Istinski humana ljubavna priča koja je dobila između ostalih nagrada i Srebrnog medveda.

L'enfant d'en haut

U prevodu Sestra švajcarski film sa teškom tematikom. U podnožiju gondole živi Simon koji krade i izdržava svoju stariju sestru Luis. Pratimo njegovo batrganje sa ukradenim stvarima. I onda saznamo da mu je Lusi keva.

Mads Mikkelsen

Nordijcima se Mads Mikkelsen samo iz frizidera ne javlja.


Move on **



The Hunt.***


A Royal affair.***


After the Wedding.**


I am Dina.****

The road

Gomila pateticnih gluposti zbog kojih Postar sa Kevinom Kostnerom izgleda kao filmcina.

Sedam i po

Biblijski smrtni grehovi u miljeu modernog grada. Omnibus jednog autora Miroslav Momčilovića u komično sarkastičnom maniru preispituje živote svojih sugrađana izlažući nam na uvid njihovu najintimniju srž.. Bez preglumljivanja i kreveljenja dobra zabava sa porukom. 

Bagdad cafe

Postoji li vise takvo mesto igde na svetu i postoji li magija?

Ulice grada

Duša grada u kadru.

LA MIGLIORE OFFERTA

Budite spremni da izdržite vizuelni i akustični napad vrhunskih italijanskih majstora, Fabio Zamarion je zaslužan za rad kamere, Maurzio Sabatini za istančanu scenografiju,  Maurizio Millenotti za perfektne kostime i  Ennio Morricone muziku.

Oni će vas u par kadrova navesti da se zaljubite u Italiju iako je  nedorečeno mesto radnje u filmu, a sniman je u Beču, Pragu i Italiji. Život sa stranica kolor magazina. Prva trecina filma Giuseppe Tornatore-a funkcionise besprekorno kao skupi hronograf koji se sam navija.

Ako je ono što vam nedostaje mešavina dobre fotografije, muzike i odlicne glume bez mnogo napetosti onda je ovo najbolja ponuda za vas u sadasnjem trenutku. Može se slobodno reći film pripada Geoffrey Rush-u koji briljira. On igra izbirljivog aukcionara Virgil Oldman opsednutog perfekcijom u svom poslovnom i u svom samačkom životu.  Na momente moramo da se divimo njegovoj umesnosti. Dok razotkrivamo Virgilov zivot, njegovu tajnu i slozene dnevne rituale uzvamo u svakom detalju. Besprekorni samac, virtouz svog zanata. Divimo se kako ga obavlja i upravlja znalacki sigurno najsitnijim detaljima.

Njegovo strucno misljenje, koje ce biti jedan od izvora zapleta, je neprikosnoveno. To mu je omogucilo da i sam skupi basnoslovnu zbirku u koju nam kamera i reditelj dopustaju da uzivamo zajedno sa njegovom ogromnom kolekcijom rukavica, cipela i odela. Njegova elegancija i lakoca kojom barata prodajom basnoslovnih umetnina i antikviteta zavesce mnoge zene. Ali njih nema u njegovom osim u jednoj skrivenoj sobi u njegovom domu.

Dok obavlja svoj redovan posao dobija uznemirujuce pozive od zene koja zeli da proceni sadrzaj vile njenih roditelja koju je nasledila i koju zeli neizostavno da proda. Posle nekoliko dana upornih poziva pristaje da poseti vilu gde zatice skriveno blago i domara koji je tu samo da mu omoguci ulazak, ali ne i vlasnicu. Misteriozna zena se ne pojavljuje cak i kad njegova ekipa po dogovoru pocinje da pakuje i odnosi predmete na katalogizovanje u aukcijsku kucu. Virgil krece u potragu za njom  u vili. Od tog momenta detalji moguceg raspleta rasuti su po filmu kao delovi automata koji on sakuplja po vili i odnosi na sklapanje svom mladom prijatelju koji moze sve da popravi. Opisivanje zapleta vise od ovoga moze da rasprsi ono od magije sto film poseduje izvan ugodnih estetskih dometa.  Da li ce konacno pronaci zenu od krvi i mesa? Da li cete pogoditi rasplet pre kraja ili ce vas neizvesnost drzati od pocetka filma do finala? Da li ce tajne i misterije biti dovoljno uverljive? U svakom slucaju vredi pogledati.

Bez reči

Vozvrashchenie

Return

Владимир Высоцкий - Черногорские мотивы

Srce od kamena

Heart of stone

Heart of Stone from Andrew Kornylak on Vimeo.

Generation Um

Film koji neće postati kultni, film za ljubitelje Keanu Reeves-a. Neutešna seta na magičnom ostrvu. John je
u pratnji brinete (Bojana Novakovic) i plavuše (Adelaida Clamens) i razvozi ih dok pružaju iluzornu utehu svojim telesnim otvorima. Besmislene i besciljne priče devojki kao i njihovi životi i odnosi. Priča o povezanosti između ljudi i odsustvu iste uprkos telesnoj prisutnosti. Upoznate ih i srodite se odmah sa njima iako nikako ne želite da živite njihovu priču, njihove živote A možda ga vec živite.

Oni ne trče izgubljenu trku stalno zaposlenih, samo su izgubljeni uz čašu pića u sivoj zoni života. Saznajete kako su stigli tu i kako se osećaju. Priča nas hipnotiše i uvlači u njihovu besciljnu egzistenciju. Kamera kojom Keanu snima svoje pratilje neće nam otkriti mnogo njihove kože kao sto bi mnogi normalno poželeli, samo malo duše i pomešanog raspoloženja. Ovde nema očajanja iz Shame, sveta uspešnih. Naglasak je na tišini njihovog preživljavanja i potrebi da razumeju zašto su tu gde jesu i da u svemu tome dele toplinu slučajnog prijateljstva. Oni su usamljeni, razočarani, na putu u zrelost, na putu u veliko ništa. Spori ritam u kome se sve naizgled slučajne i nebitne slike života jednog dana sklapaju kao kockice i na kraju su na početku. Tako bi mogli iznova i iznova. Dokle?

Ovo bi mogao da bude važan film. Ja sam uživao u njemu. Priča bez priče koja vas uhvati i može vas držati dugo.

“You just get to a point where your disappointment in yourself becomes so much bigger than your parents’ disappointment in you.” 

66ème Festival de Cannes

2013 Cannes Film Festival

SELECTION OFFICIELLE

 Hors compétition

All Is Lost de J.C. Chandor (États-Unis)

Blood Ties de Guillaume Canet (France - États-Unis)

(Film d'ouverture) Gatsby le Magnifique de Baz Luhrmann (Australie - États-Unis)

Le Dernier des injustes de Claude Lanzmann (France)

(Film de clôture) Zulu de Jérôme Salle (France)

Séances Spéciales
Bombay Talkies de Zoya Akhtar, Dibakar Banerjee, Karan Johar et Anurag Kashyap (Inde)

Corps et Biens (Otdat Konci) de Taisia Igumentseva (Russie)

Max Rose de Daniel Noah (États-Unis)

Muhammad Ali's Greatest Fight de Stephen Frears (États-Unis)

Seduced and Abandoned de James Toback (États-Unis)

Stop the Pounding Heart de Roberto Minervini (Italie)

Week End of a Champion de Frank Simon (Royaume-Uni)

Séances de minuit

Blind Detective de Johnnie To (Hong Kong)

 Monsoon Shootout de Amit Kumar (Inde - Royaume-Uni)

 

En compétition: Longs métrages
Borgman de Alex van Warmerdam (Pays-Bas)

Grigris de Mahamat-Saleh Haroun (Tchad)

Heli de Amat Escalante (Mexique)

Inside Llewyn Davis de Joel Coen et Ethan Coen (États-Unis)

Jeune et Jolie de François Ozon (France)

Jimmy P. (Psychothérapie d'un Indien des plaines) de Arnaud Desplechin (France)

La grande bellezza de Paolo Sorrentino (Italie - France)

La Vénus à la fourrure de Roman Polanski (Pologne - France)

La Vie d'Adèle de Abdellatif Kechiche (France)

Like Father, Like Son (Soshite Chichi Ni Naru) de Hirokazu Kore-eda (Japon)

Le Passé de Asghar Farhadi (Iran - France)

Ma vie avec Liberace (Behind the Candelabra) de Steven Soderbergh (États-Unis)

Michael Kohlhaas de Arnaud des Pallières (France - Allemagne)

Nebraska de Alexander Payne (États-Unis)

Only God Forgives de Nicolas Winding Refn (Danemark - France)

Only Lovers Left Alive de Jim Jarmusch (États-Unis)

Shield of Straw (Wara no Tate) de Takashi Miike (Japon)

The Immigrant de James Gray (États-Unis)

Touch of Sin (Tian Zhu Ding) de Jia Zhangke (Chine)

Un château en Italie de Valeria Bruni-Tedeschi (France)

 

En compétition: Courts métrages
37°4 S de Adriano Valerio (France)

Condom Lead de Mohammed Abou Nasser et Ahmad Abou Nasser (Palestine - Jordanie)

Mont-Blanc de Gilles Coulier (Belgique)

More than Two Hours de Ali Asgari (Iran)

Olena de Elzbieta Benkowska (Pologne)

Ophelia de Annarita Zambrano (France)

Safe de Moon Byoung-Gon (Corée du Sud)

The Meteorite and Impotence de Omoi Sasaki (Japon)

Whale Valley de Gudmundur Arnar Gudmundsson (Islande - Danemark)

En compétition: Caméra d'or
Après la nuit de Basil da Cunha (Brésil)

Bends de Flora Lau (Royaume-Uni)

Corps et Biens (Otdat Konci) de Taisia Igumentseva (Russie)

For Those in Peril de Paul Wright (Royaume-Uni)

Fruitvale Station de Ryan Coogler (États-Unis)

Ilo Ilo de Anthony Chen (Singapour)

Jodorowsky's Dune de Frank Pavich (États-Unis)

L'Escale de Kaveh Bakhtiari (Suisse)

Last Days on Mars de Ruairi Robinson (Royaume-Uni)

La Cage dorée (La jaula de oro) de Diego Quemada-Diez (Mexique)

La Fille du 14 juillet de Antonin Peretjatko (France)

Les Apaches de Thierry de Peretti (France)

Les Garçons et Guillaume, à table ! de Guillaume Gallienne (France - Belgique)

Les Rencontres d'après minuit de Yann Gonzalez (France)

Los dueños de Agustin Toscano et Ezequiel Radusky (Argentine)

Miele de Valeria Golino (Italie - France)

Monsoon Shootout de Amit Kumar (Inde - Royaume-Uni)

Nos héros sont morts ce soir de David Perrault (France)

Résurrection (Tore Tanzt) de Katrin Gebbe (Allemagne)

Salvo de Fabio Grassadonia et Antonio Piazza (Italie - France)

Sarah préfère la course de Chloé Robichaud (Canada)

The Lunchbox de Ritesh Batra (Inde - France - Allemagne)

 

En compétition: Un Certain Regard

Anonymous de Mohammad Rasoulof (Iran)

As I Lay Dying de James Franco (États-Unis)

Bends de Flora Lau (Royaume-Uni)

Death March de Adolfo Alix Jr. (Philippines)

Fruitvale Station de Ryan Coogler (États-Unis)

Grand Central de Rebecca Zlotowski (France)

L'Image manquante de Rithy Panh (Cambodge)

L'Inconnu du lac de Alain Guiraudie (France)

La Cage dorée (La jaula de oro) de Diego Quemada-Diez (Mexique)

Les Salauds de Claire Denis (France)

Miele de Valeria Golino (Italie - France)

My Sweet Pepperland de Hiner Saleem (Kurdistan)

Norte, the End of History (Norte, Hangganan Ng Kasaysayan) de Lav Diaz (Philippines)

(Film d'ouverture) The Bling Ring de Sofia Coppola (États-Unis)

Omar de Hany Abu-Assad (Palestine)

Résurrection (Tore Tanzt) de Katrin Gebbe (Allemagne)

Sarah préfère la course de Chloé Robichaud (Canada)

Wakolda de Lucía Puenzo (Argentine)

The art of movie making

Holivud ne krije sve svoje tajne već pojedine mistifikuje i zarađuje na njima. Pomenimo samo par poznatijih filmova o mukotrpnom procesu stvaranja filmova: Player, Ed Wood i Adaptation. Samoironična komedija o pravoj umetnosti pravljenja filmova Mistress nije po mnogo čemu u rangu sa njima. Zašto onda trošiti vreme na njega? Uverljivo prikazano kako se deo glumaca mukotrpno probija, odlična gluma u okruženju koje sve vreme liči na trash movie, mnogobrojne rečenice koje iako nisu dostigle slavu i citiranost onih iz Lebowskog ne zaostaju za njima, osećaja koji nam govori da moramo biti presrećni kad nam filmska industrija isporuči umetnost pored svih kompromisa na koje su svi zaposleni u njoj prinuđeni, suptilne satire i producenata dobrog srca koji svojim devojkama ostvaruju snove i bez kojih ne bi bilo mnogih filmova. Film za sve koji pokušavaju da dođu do svog prvog filma i sve nas ostale.

Was du nicht siehst

Čudno i nezaboravna psihodrama, neverovatno spori film zagonetne atmosfere, pritajeno uzbudljiv i uznemirujuće sugestivan. Prekrasna priroda Bretanje i odgovarajuća muzika i šumovi. Pritajena lepota obale i tajanstvenost šume koja okružuje kuću za odmor sa spoljnjim zidovima od stakla.

Priča prati Antona, mladića koji putuje u udaljeno osamljeno primorsko mesto sa majkom Luzia-om, njenim partnerom Paul-om i njegovim psom u iznajmljenu kuću pored obale. U dolasku sreće Davida i njegovu sestu Katju. Odmah biva fasciniran i uvučen u njihov svet potisnutog nasilja i seksualnosti. Odnos između brata i sestre je na granici incesta. David je sociopata sa nasilnim tendencijam i nastoji da Antona uvuče u to. Ponekad se čini se da zahvaljujući njima Anton ispoljava sve svoje negativne psihološke traume koje su potisnute. Saznajemo da je njegov distanciran odnos sa majkom takav i zbog samoubistva oce kome je bio izložen. Svakim danom je ogorčenost prema njoj sve veća. Zbunjujući vrtlog događaja koji se miran i sporo  odvija kao lenji letnji odmor uz more. Kinematografija je apsolutno predivna i čini da Bretanja daje posebno magičnu notu ovom na momente brutalnom filmu. Brat i sestra izgleda nam na  momente da samo žele manipulšu i kontrolišu neiskusnog i naivnog Antona u svojim surovim i čudnim igrama. Osetljiva Katja budi seksualnost kod Antona. Neprestana kulminacija napetosti između svih aktera imaće neobično i  mistično razrešenje.

Segreti

Segreti

Film o kome je ćete dugo razmišljati nakon odjavne špice. Autorka Margherita Spampinato je pristupila ovoj temi sa distancom ostavljajući publiku na nemilosti vlastitih strahova. Tiho nas uvodi u svet malih ljudi u malom idiličnom mestu gde im je sve poznato i naizgled sigurno. Ostalo ostaje da pogledate na donjem linku:




Pobednik 60. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Hotel Desire

Utopijska priča o mladoj majci i neverovatnom seksu na radnom mestu. Prepričavanje bi pokavarilo doživljaj, ali komentari su dobrodošli.

Hotel Desire Sergej Moya

Nostalghia

Ponovo.

Nostalghia Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский

Ceo film.

Pirate Radio

The Boat That Rocked je uspela romantična komedija, nostalgični prikaz najglamuroznijih godina Britanije i zbivanja na uzburkanim morskim i radio talasima, odličan da se uz izvrsnu glumu najboljih glumce i muziku ubije nedeljno popodne

Green Chair - 녹색 의자 - Noksaek uija

Film za sve ljubitelje zrelih azijskih žena donosi poslasticu Suh Jung i obilato ispunjava želju reditelja da snima ljude kako se zadovoljni bave seksom. Kratka i žestoka ljubavna veza koja traje taman toliko dok je seks bio zabranjen (u filmu, u realnosti nije).

Iza Brda - După dealuri

Film o dubini i snazi dve ljubavi, usamljenosti, odrastanju. Prizori svakodnevnog života koji ostaju i podstiču razmišljanje. Da li se može naći uteha u ružnoj prošlosti i zagrejati srce sleđeno u bogatoj tuđini? Ljubav je đavo koji se ne da isterati. Manastir u nastajanju, utočište za žene kojima zaista treba otac koji brine za njih. Prizori iz ranijeg života. Smrt kao olakšanje i nova golgota za žive.

Film Iza brega je primer istancane nenametljive kritike drustva kroz složeni višeslojni scenario koji nas na kraju ostavlja zatrpanim prljavštvinom ovog sveta i jasno izgovorenim pitanjem: Ko je odgovoran za sve ovo?

Cristian Mungiu nije odgovornost svalio samo na rumunsku crkvu i neuke vernike kako bi se iz nevešto sročenih prikaza olako dalo zakljućiti. On nas vise upućuje na slabosti rumunskog društva dajući nam 

uvid u iste kroz sudbinu Aline (Cristina Flutur) u potrazi za stabilnošću i ozdravljenjem. Mungiu majstorski povremeno prebacuje fokus radnje sa manastira na društvo. Tu je iznijansiran opis postupaka lekara pre i posle tragedije raskrinkavajući dvolicno ponašanje lekarske kaste.

Odbačena jednom iz sistema sirotišta i hraniteljske porodice ona to isto doživljava i od lekara koji je 

vraćaju u manastir gde se njena nestabilnost ispoljila. Voichica (Cosmina Stratan), njena nada zbog 

koje je došla nazad u Rumuniju, je nesumnjivo voli, ali sad na drugi način ili barem ima nekog kog 

ne može da ostavi i da ode sa njom u Nemacku. Voichica se pri tome na trenutke lomi, scena traženja pasoša je antologijska kad ona najverovatnije odustaje od svega. To je kod nas nadam se odavno iskorenjeno, ali eto nije bar u tom delu EU.

Film je i o večnoj borbi pojedinca i društva, grupe u kojoj najšesce gubi jedinka. Alina je imala prilike i hrabrosti da se suoči sa svetom, ali ta joj iskustva ne pomažu u sukobu sa zbijenom grupom žena u manastiru i sa njenim glavnim suparnikom. U ovoj neravnopravnoj borbi prikaz da je njoj gubitak života manje zlo od gubitka ljubavi je odrađen na tako nepatetičan način.

Voichica i Alina odrasle su zajedno u sirotištu. Posle razdvajanja prva je odabrala da postane posvećena monahinja, a druga je posle boravka u hraniteljskoj porodici otišla na rad u Nemačku. Odatle se vraća u pokušaju da Voichicu odvede sa sobom. Svaka zajednička scena nam daje izuzetnu toplinu njihovog odnosa ma koliko to za Alinu gladnu svake ljubavi nije dovoljno.

Pored odnosa njih dve u izmenjenim okolnostima prikazana nam je slepa odanost svešteniku male grupe žena kojoj je manastir poslednje utočiste uprkos problemima sa crkvenim establismentom. Za razliku od nekih drugih filmskih priča o manastirima ove žene su slobodne. Slobodne su kao i mladi prerasli za sirotište, koji međutim nemaju kud da odu. Prihvatanje da se postane monahinja nema mnogo veze sa verom, često 

je samo nužda u filmu, nemogućnost da se vodi život u senci muževa i da se pronađe neki drugi modus vivendi. Najviše se boje unošenja nereda u njihov svakodnevni život i zajedničko obavljanje kućnih poslova, remećenja status quo-a koje im priredjuje emocionalno nestabilna Alina. I ostali u društvu van manastirskog dvorišta se identično ponašaju. Ona nikome više ne treba. Na kraju se oprašta od svih nas. Da li posle ovog filma vidimo više i dalje?