Vittorio De Sica

10 best Vittorio de Sica Movies

Poslijepodne jednog fazana

Za ovaj izvrstan film Marijana Arhanića nemojte tražiti podatke na IMDBu, jedva da tamo išta postoji. Zanimljiv i intrigantan film. Autori su insistirali na obesti i otuđenosti mladih ljudi, na njihovoj ispraznosti egzistencije. Neki vide i latentnu homoseksualnost lika kog igra Rade Šerbedžija.


U izvrsnom pejzažu velike reke obrubljene šipražjem, s mnogo rukavaca, lokvi i ponekim peščanim nanosom srećemo se sa mladim parom (Jasna Mihalinec i Stipe Belobrk). Tu ih uočava mladi, pomalo ćaknuti ribar Milivoj (Igor Galo) i počne ih pratiti. Ostavlja svog oca, slepog ribara (Mato Ergović) na ivici reke. Njemu se u glavi budi misao da će iz prikrajka posmatrati njihove seksualne igrarije. Ne znam kako, ali i u gledaocima se budi nada da ćemo videti kako se... S istim ih ciljem počinje pratiti i grupa od tri mladića, pop-muzičara koji su se tu zatekli u svom VW kombiju, obesni Rade Šerbedžija, Mišo Kovač, Mile Rupčić s fotoaparatom. Tu se pojavljuje je i poslednji akter trkač rekreativac (Franjo Majetić), za koga nikada ne znate kada će se pojaviti. Igra počinje...

Beli balon – Jafar Panahi

Kada smo jaki, zaboravljamo one koji su slabiji. Na prvi pogled jedan sasvim običan mali film, o ne toliko razmaženoj, koliko maženoj devojčici, koja insistira na sve moguće načine da nagovori majku da joj dozvoli da kupi novu zlatnu ribicu, za svečani doček iranske nove godine. Po iranskoj tradiciji, na svečano postavljenom novogodišnjem stolu, treba da ima sedam različitih jela koja počinju na slovo “s” i jedan mali akvarijum sa zlatnom ribicom, koja je simbol blagostanja i sreće. Razija živi u kući koja poseduje mali bazen, prepun zlatnih ribica, čak i komšije dolaze kod njih da pozajme njihove ribice za novogodišnji doček. No, ona nije njima zadovoljna, smatra da su mršave i ružne. U obližnjem dućanu videla je debelu srebrnastu ribicu sa crvenim repom. Ona želi nju. Film se odvija u realnom vremenskom okviru: na početku, glas sa radija nam objavljuje da nas od nove godine deli svega oko sat i po. Upravo toliko vremena ce Razije uložiti dok ne dodje do svoje zlatne ribice. Posmatrano okom deteta, vidimo bučni svet odraslih, nagoveštaj straha od nepoznatog i čistotu dečje radosti za svaki, makar i minimalan uspeh.

Posmatrajući film ocima deteta, svaki akter u priči je jedan mali poraz (osim majke i starijeg brata). I fakiri sa providnim očima kojima opčinjavaju zmije.. i male glupave devojčice, tek zabave radi…. I veoma zauzeti trgovci, slatkorečivi i površni, i nepoznata bakica koja ljubazno pomaze Raziji u njenom putešestviju do izgubljene novčanice, ali koja zapravo, osim ljubaznosti, nista drugo nije u stanju da ponudi, i vojnik, koji, mozda iz čiste dosade, da ubije vreme dok čeka prevoz, mozda ponesen simpatijom prema ljupkoj devojčici, a mozda prosto zato sto je uočio priliku da se domogne jedne povelike novčanice… ko zna?... započinje dijalog bez glave i repa sa Razijom, i krojač, ekscentričan i samoljubiv, potpuno neosetljiv na činjenicu da ima posla sa ljudskim bićima, ….. niz likova, svi do jednog simbol mentalne prevlasti jaceg nad slabijim. Eto tu dolazimo do poente priče i do belog balona. Taj beli balon, u ruci afganistanskog dečaka, čini ovo filmom za odrasle, a ne za decu. Kaliopa

87th Oskar

Da nema Oskara mi koji živimo u Los Andjelesu ne bismo videli kišu. Kao i prosle, a i pretprošle godine, baš na taj dan je padala i temperatura se spustila dovoljno da pola grada ne izlazi iz kuće, - na čitavih 12 stepeni Celzijusovih. Za nas koji živimo u blizini Kodak bioskopa i imamo priliku da vidimo kako se scena polako i sigurno razvija iz dana u dan, ti dani izgledaju ovako: tacno dve nedelje pred Oskara, jedna mala ulica se blokira, dolazi par kamiona sa ogromnim prikolicama iz kojih vade kilometre kabla. Za dve nedelje, dva miliona kablova se prostre oko Kodaka pa sve do Capital Records zgrade (tu se nalazi Oskarovski orkestar obzirom da je Kodak mali da primi i njih - 2.7 sekundi treba informaciji od Kodaka do Capital i nazad da se razmeni), svakim danom se sve više ulica blokira i saobraćaj menja. Na ulicama se nalazi oprema što od postavke bine u Kodaku što do crvenog tepiha, tende, reflektora za ispred bioskopa. Preko puta Kodaka je zgrada u kojoj se održava Jimmy Kimmel Show i njihov parking se pretvara u stovarište Oskar statua, sve praćeno obezbeđenjem. Policija sa kučićima za eksplozive i detektorima proverava ulice dan-dva pred snimanje kao i ujutru, na dan Oskara. Tada više nema saobraćaja, barikade su postavljene, policija dežura, patrolira, helikopteri su iznad Holivud bulevara, i gomila limuzina kruži po kraju čekajuci svoj red. Trebaće samo 48 sati da se sve vrati u normalu ...do sledeće godine.

Domaćin ovogodisnjeg 87.og Oskara je glumac Nil Patrik Haris, poznat po seriji „Kako sam sreo tvoju majku“. Skoro 4 sata programa donelo je sledece pobednike: Najbolja rezija, originalni scenario – Alehandro Gonzales Injaritu Najbolji film – Covek ptica (Birdman) Najbolji glumac – Edi Redmejn Najbolja glumica – Dzulian Mur Najbolji sporedni glumac – J.K. Simons Najbolja sporedna glumica – Patrisha Arket Najbolji strani film – Ida (Poljska) Najbolji direktor fotografije – Emmanuel Lubezki Najbolji dokumentarac –Citizenfour (prica o Edvard Snoudenu) Ovogodisnje nominacije su za ljubitelje filma mozda i najslabije nominacije do sada. Da li je razlog toga novi sistem po kojima se sada glasa u filmskom udruzenju ili nemanje motiva i novca za lobiranje ne znam, ali cinjenica je da su neki filmovi upravo zbog toga ispali iz trke. Jedan od njih jeste i moj omiljen Najtkroler (Nightcrawler) i glumci Dzejk Dzilinhol i Rene Ruso. Sjajan scenario, odlicna gluma i rezija, prava je poslastica za ljude koji vole dobru triler-akciju-dramu. Zamerka ovogodisnjem Oskaru je i sam domacin Nil Patrik Haris. Njegove sale cesto nisu bile smesne ili su u pogresno vreme izjavljene. Falilo je sjaja i zara koji je Elen prosle godine sjajno izvodila. Obzirom da Oskar toliko dugo traje, verujem da ce za neku godinu Oskar biti odrzavan bez domacina. Takodje su nedostajala i velika imena poput: Bred Pit, Kluni, Dzoli, Met Dejmon, Dzek Nikolson itd.

Sa vedrije strane ovo je jedan od retkih Oskara gde su stvar u svoje u ruke uzeli nagradjeni i poznate licnosti koje su najavljivale nominovane. Tako se nasla predivna Patrisa Arket na bini sa zasluzenim Oskarom u ruci. Ostavice pecat kao zena koja je digla glasza ista prava i iste novce kao sto imaju muskarci u filmskoj industriji i van nje. Pred 200 miliona ljudi, danas, u 21.veku. Da li ce ova jasna politicka poruka imati ikakvog uticaja, javicu Vam za koju godinu. Kako god, Patrisa, koja je odrastala u glumackoj porodici i svi su glumci, njena uloga majke u Odrastanju je vrhunac savrsenstva glumackog talenta. Sledeci nagradjeni Oskarovac , fenomenalan J.K. Simons (Whiplash) u prvoj recenici se zahvaljuje Akademiji sto su glasali za njega da bi zatim ostatak monologa iskoristio da podseti porodice da ne budu usamljene, da ne salju elektronske i tekst poruke vec da okrenu svog oca, majku, sestru, brata, kcer. Sigurna sam da svi koji su imali prilike da zovu svoje najblize da su ih okrenuli posle njegove izjave. Ko bi rekao da je J.K. Simons tako emotivan obzirom da lik koji tumači u filmu je više nego brutalan: profesor muzike koji ne preza da verbalno i fizički napada svog učenika. Diskutabilno je da li su mu metodi ispravni, prilicno sam sigurna da se i danas takav sistem obrazovanja negde primenjuje i da li je to ponasanje opravdano talentom kom treba vodic, kako god J.K. Simmons je otisao sa najvecom filmskom nagradom kuci. Zatim ispovest nagradjenog Graham Mura za adaptirani scenario (Igra kodova) kako je kao 16.godisnjak pokusao samoubistvo i da nikada ne odustajemo bez obzira koliko smo mozda drugima cudni; ili John Ledzend koji je nastupao sa Komonom i izjavljuje kako danas vise crnaca ima po zatvorima nego robova 1820. Godine, ili super talentovani reziser Injaritu gde u svom govoru direktno upire u korumpiranu vlast u Meksiku. Ovaj Oskar ce ostatati upamcen po velikim, teskim i jasnim recima upereno ka Holivudu, ka vlasti kao i jakom drustveno-politickom pecatu.

Stari glamur Oskara na veliko iznenadjene svih nas donela je i ozivela Lejdi Gaga. Svi je znamo kao kontraverznu pevačicu pop muzike u neobičnim kostimima ali ovo je prvi put da je većini nas uspela da otvori oči: da je ona, zapravo jedna stara duša, naslednik ženskih vokalnih divova poput Lajze Mineli, Barbre Strajsend, Bet Midler. Sa besprekornom interpretacijom, Lejdi Gaga je digla celu dvoranu na noge uz ogroman i dugačak aplauz kao i veliku podrsku Dzuli Endrujs (koja peva u originalu). 87-i Oskar odlazi polako u proslost. Ispraćam ovu priču uz naglasak na par toaleta: Dzulien Mur u Sanelu, Dzenifer Lopez u haljini Eli Sab, Dzenier Aniston i Dzestin Turou, Dzena i Chening Tatum kao epitomi holivudskog glamura. Dodala bih i elegantnog Dzoni Ledzend u Guci smokingu, novonagradjanom Edi Redmejnu u plavom odelu Aleksanra Mekkvina. Kiša je po završetku Oskara, naravno, prestala.

Mustang objavljeno u Ogledalu