Ždranje, proždrljivost. Smrtni greh. Prisutno u skoro svakom filmu, ljudi prave spiskove šta je Brad Pitić jeo u filmovima. Ne može se sve lako pobrojati pa i na ovako opsežnom spisku nedostaje legendarno ždranje.
Posebno smaraju američki filmovi sa brdom scena u dajnerima i sa glorifikovanjem totalno bezveze hrane i još bezveznije kafe kao u Twin Peaks. Postavlja se samo pitanje kao i sa ljubljenjem u pornićima, da li po metodi Stanislavskog glumac može ući u drugačiji način jedenja nego što inače to radi . Možemo li bolje odglumiti život?
Jedan od najčešće pominjanih filmoma u kojima kuhinja i trpezarija nisu tek proparatni mizascen je “Klopa, piće, čovek, žena”An Lija. Za pojedine kineske režisere se olako piše da su prvi obradili u Kini neku temu ne vodeći računa o razruđenosti arhipelaga kineskih zajednica i država. U “Klopa, piće, čovek, žena”servira nam se slika tajvanske porodice u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Chu (Sihung Lung) je glava porodice pred penzijom sa tri kćerke za udaju. Glavni kuvar u prestižnom hotelu koji kuva i kod svoje kuće ne samo zato što je udovac. On prosto spada u one koji veruju da čovek, žena i dete mora dobro da jede. Radnja se šeta od njegovog radnog mesta preko kuće gde ih najčešće zatičemo za stolom do radnih mesta kćerki koje pokušavaju da oforme svoje porodice.
No comments:
Post a Comment