87th Oskar

Da nema Oskara mi koji živimo u Los Andjelesu ne bismo videli kišu. Kao i prosle, a i pretprošle godine, baš na taj dan je padala i temperatura se spustila dovoljno da pola grada ne izlazi iz kuće, - na čitavih 12 stepeni Celzijusovih. Za nas koji živimo u blizini Kodak bioskopa i imamo priliku da vidimo kako se scena polako i sigurno razvija iz dana u dan, ti dani izgledaju ovako: tacno dve nedelje pred Oskara, jedna mala ulica se blokira, dolazi par kamiona sa ogromnim prikolicama iz kojih vade kilometre kabla. Za dve nedelje, dva miliona kablova se prostre oko Kodaka pa sve do Capital Records zgrade (tu se nalazi Oskarovski orkestar obzirom da je Kodak mali da primi i njih - 2.7 sekundi treba informaciji od Kodaka do Capital i nazad da se razmeni), svakim danom se sve više ulica blokira i saobraćaj menja. Na ulicama se nalazi oprema što od postavke bine u Kodaku što do crvenog tepiha, tende, reflektora za ispred bioskopa. Preko puta Kodaka je zgrada u kojoj se održava Jimmy Kimmel Show i njihov parking se pretvara u stovarište Oskar statua, sve praćeno obezbeđenjem. Policija sa kučićima za eksplozive i detektorima proverava ulice dan-dva pred snimanje kao i ujutru, na dan Oskara. Tada više nema saobraćaja, barikade su postavljene, policija dežura, patrolira, helikopteri su iznad Holivud bulevara, i gomila limuzina kruži po kraju čekajuci svoj red. Trebaće samo 48 sati da se sve vrati u normalu ...do sledeće godine.

Domaćin ovogodisnjeg 87.og Oskara je glumac Nil Patrik Haris, poznat po seriji „Kako sam sreo tvoju majku“. Skoro 4 sata programa donelo je sledece pobednike: Najbolja rezija, originalni scenario – Alehandro Gonzales Injaritu Najbolji film – Covek ptica (Birdman) Najbolji glumac – Edi Redmejn Najbolja glumica – Dzulian Mur Najbolji sporedni glumac – J.K. Simons Najbolja sporedna glumica – Patrisha Arket Najbolji strani film – Ida (Poljska) Najbolji direktor fotografije – Emmanuel Lubezki Najbolji dokumentarac –Citizenfour (prica o Edvard Snoudenu) Ovogodisnje nominacije su za ljubitelje filma mozda i najslabije nominacije do sada. Da li je razlog toga novi sistem po kojima se sada glasa u filmskom udruzenju ili nemanje motiva i novca za lobiranje ne znam, ali cinjenica je da su neki filmovi upravo zbog toga ispali iz trke. Jedan od njih jeste i moj omiljen Najtkroler (Nightcrawler) i glumci Dzejk Dzilinhol i Rene Ruso. Sjajan scenario, odlicna gluma i rezija, prava je poslastica za ljude koji vole dobru triler-akciju-dramu. Zamerka ovogodisnjem Oskaru je i sam domacin Nil Patrik Haris. Njegove sale cesto nisu bile smesne ili su u pogresno vreme izjavljene. Falilo je sjaja i zara koji je Elen prosle godine sjajno izvodila. Obzirom da Oskar toliko dugo traje, verujem da ce za neku godinu Oskar biti odrzavan bez domacina. Takodje su nedostajala i velika imena poput: Bred Pit, Kluni, Dzoli, Met Dejmon, Dzek Nikolson itd.

Sa vedrije strane ovo je jedan od retkih Oskara gde su stvar u svoje u ruke uzeli nagradjeni i poznate licnosti koje su najavljivale nominovane. Tako se nasla predivna Patrisa Arket na bini sa zasluzenim Oskarom u ruci. Ostavice pecat kao zena koja je digla glasza ista prava i iste novce kao sto imaju muskarci u filmskoj industriji i van nje. Pred 200 miliona ljudi, danas, u 21.veku. Da li ce ova jasna politicka poruka imati ikakvog uticaja, javicu Vam za koju godinu. Kako god, Patrisa, koja je odrastala u glumackoj porodici i svi su glumci, njena uloga majke u Odrastanju je vrhunac savrsenstva glumackog talenta. Sledeci nagradjeni Oskarovac , fenomenalan J.K. Simons (Whiplash) u prvoj recenici se zahvaljuje Akademiji sto su glasali za njega da bi zatim ostatak monologa iskoristio da podseti porodice da ne budu usamljene, da ne salju elektronske i tekst poruke vec da okrenu svog oca, majku, sestru, brata, kcer. Sigurna sam da svi koji su imali prilike da zovu svoje najblize da su ih okrenuli posle njegove izjave. Ko bi rekao da je J.K. Simons tako emotivan obzirom da lik koji tumači u filmu je više nego brutalan: profesor muzike koji ne preza da verbalno i fizički napada svog učenika. Diskutabilno je da li su mu metodi ispravni, prilicno sam sigurna da se i danas takav sistem obrazovanja negde primenjuje i da li je to ponasanje opravdano talentom kom treba vodic, kako god J.K. Simmons je otisao sa najvecom filmskom nagradom kuci. Zatim ispovest nagradjenog Graham Mura za adaptirani scenario (Igra kodova) kako je kao 16.godisnjak pokusao samoubistvo i da nikada ne odustajemo bez obzira koliko smo mozda drugima cudni; ili John Ledzend koji je nastupao sa Komonom i izjavljuje kako danas vise crnaca ima po zatvorima nego robova 1820. Godine, ili super talentovani reziser Injaritu gde u svom govoru direktno upire u korumpiranu vlast u Meksiku. Ovaj Oskar ce ostatati upamcen po velikim, teskim i jasnim recima upereno ka Holivudu, ka vlasti kao i jakom drustveno-politickom pecatu.

Stari glamur Oskara na veliko iznenadjene svih nas donela je i ozivela Lejdi Gaga. Svi je znamo kao kontraverznu pevačicu pop muzike u neobičnim kostimima ali ovo je prvi put da je većini nas uspela da otvori oči: da je ona, zapravo jedna stara duša, naslednik ženskih vokalnih divova poput Lajze Mineli, Barbre Strajsend, Bet Midler. Sa besprekornom interpretacijom, Lejdi Gaga je digla celu dvoranu na noge uz ogroman i dugačak aplauz kao i veliku podrsku Dzuli Endrujs (koja peva u originalu). 87-i Oskar odlazi polako u proslost. Ispraćam ovu priču uz naglasak na par toaleta: Dzulien Mur u Sanelu, Dzenifer Lopez u haljini Eli Sab, Dzenier Aniston i Dzestin Turou, Dzena i Chening Tatum kao epitomi holivudskog glamura. Dodala bih i elegantnog Dzoni Ledzend u Guci smokingu, novonagradjanom Edi Redmejnu u plavom odelu Aleksanra Mekkvina. Kiša je po završetku Oskara, naravno, prestala.

Mustang objavljeno u Ogledalu

The Railway Man

... iliti, Sta biva kada se rat STVARNO zavrsi.



Colin Firth je bled, ali od njega se vise i ne ocekuje.
Kidman ne blista, ali to i nije poenta.


Film je o COVEKU.

Po istinitom dogadjaju.

Her ..... Ona

Spike Jonze boji u crveno i zuto jos romanticniju verziju Blade Runnera.

Bitno nam je da volimo i da se ne osecamo sami, to je poenta.

Jos ako glas koji dolazi iz etera ima seksi notu Skarlet Johanson,  virtuelna ljubav je neizbezna.

Leviafan

Leviafan

Pravi kanski pobednik.

Ingrid vs Ingmar

Ingrid Bergman chats with Ingmar Bergman and his wife, Ingrid Bergman

Isti dan filmovi La paura i Hamnstad. I dalje stegnuta Švedska. . 

Духless

Dinamičan i nerealan.

Hets

Hets

Dark, humane and dense...

Via Castellana Bandiera

Posle gledanja filma nećete želeti da znate za Siciliju, ali  sigurno ćete voleti ovaj film Emme Dante. Ko je uporniji da se ne pomakne, lezbejka Rosa ili stara Albanka Samira? Saznajte.

Revije bez smisla i koncepta

U septembru kad jos nije puna sezona dve filmske revije sa dovoljno filmova za puna dva meseca                solidnog bioskopa zgurano u nekoliko dana.

Filmomanija se siri u BGD

"Po redu nestajanja" Hansa Petera Molanda
"Gospodin Tarner" Majka Lija, o slavnom slikaru Vilijemu Tarneru sa Timothy Spall-eom

"Tom na farmi" kanadskog reditelja Ksavijera Dolana.
"Mi smo najbolje" Lukas Modison (Švedska)

"Kad se noć spusti nad Bukureštom" Porumbiju

"Oblaci Sils Marije" Asajas
"Racija 2" Gareta Evansa (Indonezija)

"Grigris" Mahamata Saleha Harouna (Čad, Francuska),

"Makondo" Sudabeha Mortezaija (Austrija),

"Srce lava" Domea Karukoskog (Finska, Švedska)

"Crvena armija" ruski dugometražni dokumentarni film Gabe Polski
"Blizanci kosturi" Krega Džonsona (SAD)

"Pronađena mladost" Arona Kaca i Marte Stivens (SAD)

Filmomanija se poklopa sa održavanjem još jedne filmske revije Blokbaster

"Лавиринт - Немогуће бекство"
"Tемплар: Kрв за крв"

"Љубав jе чудна ствар"

"Хаjде да будемо пандури"

"Прљава испорука"

"Шта смо богу згрешили"

"Људски капитал"

Blood Ties

Marion Cotillard

Sta reci odlicna, ali nedovoljno razvijena uloga Marion Cotillard i pristojna gluma Mile Kunis. Osim odlicnih detalja kola iz 70ih ostatak price je zanemarljiv osim ako ne treba da navijamo za ubistvo coveka kome policajac preotima zenu.

Neizbezan poraz Mistera i Pita

U potrazi za novim ostvarenjima jednog od mojih omiljenih glumaca Geoffrey Wright-a, naleteh na ovaj mali film velikog srca. U reziji George Tillman Jr. – Men of Honor, Barbershop, Soul Food, Neizbezan poraz Mister and Pita pripada onim filmovima koji su me jako dirnuli. 

Vrlo malo je rezisera koji uspevaju na realistican nacin da docaraju odvojenost  i sustinske razlike razlike izmedju stanovnika Sjedinjenih Drzava: Spike Lee, Joel Shumacher, Steve McQueen, Sofija Coppola u nekim svojim filmovima obradjuju slicne teme.   

Za razliku od njih, film Lee Danijels-a Precious moze da predstavlja polaznu tacku iz kojih se radjaju filmovi poput Neizbeznog poraza. Americki realizam 21. veka. 

Radnja se desava u Bruklinskom geto naselju gde su dva decaka ostavljena da se brinu o sebi. Majka starijeg je uhapsena zbog narkotika a majka drugog, koja se bavila prostitucijom, nestaje. Decaci prolaze kroz razne muke u pokusaju da savladaju – prezive prvo dan, zatim nedelju, mesec. U pocetku, njihov zivot odise avanturizmom i entuzijazmom gde po prvi put moraju da nauce da kuvaju, da bi kasnije njihove muke postajale sve teze i nepodnosljivije. Pored svega toga, Njujorsko sparno leto i lokalni kriminalci cini ove male stanovnike dodatno opterecenim i njihove snove tezim da se ostvare. 

Cesto pracen dugim segmentima i tisinom, film asocira i na  Dogma stil snimanja  koji su prikazivani zadnjih 10-15 godina. Jos vise je znacajan je po otkricu odlicnih glumaca, pogotovu Mistera kojeg igra sarmantni Skylan Brooks. Ovakav talenat ne moze da prodje nezapazeno. U svakom slucaju, upisano je jos jedno ime u tefterce koje zelim da pratim. Ostatak ekipe cine Geoffrey Wright, odlicna Jennifer Hudson,  Jordin Sparks, Adewale Agbaje – cija me je scena u kolima i najvise pogodila. 

Umetnost egzistira na emocijama.  Nezbezan poraz Mistera i Pita je mali film velikog srca. I zato ga vredi pogledati.

Mustang

Home

Pretenciozni film Ursule Meier čiji smo mnogo bolji film Sister prikazali ranije. Uz sve poigravanje sa idejama potpuno besmisleno. Kacey Mottet Klein je vec tada bio pravo malo otkrovenje.

L'innocente

Bellissimo

Klute

 

Zaslužena nagrada za Džejn. 

V tumane

Film U magli pokušava da nas stavi u dileme stanovnika okupirane Belorusije. Jednostavno predugačak sa previše Hristolikih aluzija gubi jake i značajne momente i majstorstvo Olega Mutua.

Animated Short Films

Sedam velicanstvenih 2014

Filmove “Levijatan”Verena Paravel i Lisjen Kastenj-Tejlor, “Svet nije naš” Mahdija Fleifela, “Moja mama, moje tate i ja” Pol-Žilijena Robera, “Kuća radija” Nikole Filibera, “Svakodnevna pobuna” braće Raihi, “Moje stvari” Petrija Lukainena i “Veze vere” Pana Nalina moyete videti na desetom izdanju festivala.

Palermo oder Wolfsburg

Werner Schroeter je stvorio uverljiv ep o osamnestogodisnjem Sicilijanacu, Nikoli, koji zbog posla emigrira u Nemačku. Tamo radi u Volkswagenu, zaljubljuje se, i bolno prilagođava novom i njemu neshvatljivom načinu života. Kad shvati da ga djevojka samo koristi, on odgovara nasiljem sa njena dva momka. Film o otuđenosti autsajdera. Podseca na Cuvare plaze u zimskom periodu. Uocljiva je sličnost i s Viscontijevim Roko i njegova braća. Film je podeljen u dva dela, sicilijanska polovina, sa svojim sunčanim, toplim fotografskim stilom i nemačka polovina, kada sve postaje sivo i turobno. Nicola Zarbo briljira u glavnoj ulozi među uglavnom nepoznatim glumcima. Tri sata filma proticu veoma brzo.

"Deutschland ist ein fremdes Land, in dem man sich Mühe geben muss."

Barbara

Priča o Barbari, lekaru u Istočnoj Nemačkoj. Suptilna i napeta humanističke drama koja nije podobna za publiku zeljnu brze promene slika. Kao posledica potpisane peticije da želi da napusti Demokratsku Republiku Nemačku poslana je u mali grad u blizini mora, gde živi i radi u pedijatrijskom odeljenju hirurgije. Ona upoznaje svog novog šefa Andrea koji je dodeljen da je nadgleda. Andre joj se odmah dopada, ali on ne zna da Barbara ima ljubavnika u Zapadnoj Nemačkoj i planira da pobegne. Film je dobar za osećaj o ugnjetavanim intelektualcima, sta mora da su pretrpeli u Stasi doba, posebno kako je konstantna klima nepoverenja negativno uticala na njihovu sposobnost da grade normalne odnose sa drugim ljudima. Da li je najveci problem Stasia bilo nepostovanje drugih ljudi? Godina je 1980ta. Reditelj Kristijan Petzold priziva turobna orvelovski svet potisnutih emocija i policijske državne invazivnost. Ona drži distancu na svom novom poslu. Samo stanica više pre nego što je njen ljubavnik prebaci na Zapad. "Niko ne može biti srećan ovde", tvrdi ona. Ali postoje pacijenti do kojih joj je zaista stalo. Ima posao koji voli da radi. A tu je i saosećajan lekar koji izgleda kao da ima naklonost prema njoj. Rad kinematografa Hans Froma daje nam atmosferu stalnog, gotovo bezbojnog sumraka i Petzold kroz dugotrajne scene stvara sveprisutni osećaj ugnjetavanja i paranoje. To je ljubavna priča iskazana pritajenim sredstvima. Ljubav menja Barbaru. Ona menja svoje stavove, možda ona može da bude srećana, sve dok radi ono što najviše volii sa nekim ko brine za nju. Precizna režija nemačkog reditelja Christian Petzolda, napetom istorijskom periodu drame koja je ispričana iz ugla protagoniste, izvlači pažljivo strukturisana i koncentrisana prikazivanja žene. Odmereni, tihi kamerni komad postavljen u uslovima socijalističke države je ojačan svojom narativnom strukturom. Svugde je prisutan bicikl kao njeno prevozno sredstvo. Veoma ubedljivo deluju nastupi nemačka glumica Nine Hos u njenoj četvrtoj saradnji sa rediteljem Petzoldom. Istinski humana ljubavna priča koja je dobila između ostalih nagrada i Srebrnog medveda.

L'enfant d'en haut

U prevodu Sestra švajcarski film sa teškom tematikom. U podnožiju gondole živi Simon koji krade i izdržava svoju stariju sestru Luis. Pratimo njegovo batrganje sa ukradenim stvarima. I onda saznamo da mu je Lusi keva.