Saturday, January 28, 2012

Gozba

Doručak je najbolja hrana. Grafit koji je godinama stajao pored Kalenić pijace. Jorge Coira nam servira sva tri obroka u senci čuvene katedrale u Santiago de Campostelo, u Galiciji. 

Zgusnut film prepun različitih tokova od kojih se neki dotiču kao životi Sol (Esperanza Pedreno) i Edua (Luis Tosar). Sol je domaćica u krizi, Edu dugogodišnji ulični svirač, njena stara simpatija. Sol otpočinje dan doručkom šampiona. Luca (Xose Barato) i Nuria (Cristina Brondo) imaju doručak posle naizgled samo jednonoćne avanture.




Vladimir (Pedro Alsono) pokušava da spremi romantični obrok i privuče svoju partnerku iz filma. Drustvo mu prave rodjaci koji nepozvani upadaju posle doručka posle pijankke. Jedino njegova ponuda će vam otvoriti apetit. Juan (Juan Carlos Vellido) vodi sa sobom šankericu Anu (Camila Bossa) kao pratnju na ručak kod brata Victora (Victor Fabregas) gde hranu sprema njegov ljubavnik Sergio (Sergio Peris-Mencheta) što neuspešno sakrivaju.


Stari bračni par koji sve svoje obroke jede u tišini bez i jedne progovorene reči. Jedan obrok u restoranu kog vode dve žene od kojih jedna želi drugu karijeru. Obrok na audiciji iz kineskog fast food restorana začinjena je smrću. Jedan Makedonac koji krade svoj obrok.  Film koji će vam začiniti i zasititi emocije.


Wednesday, January 25, 2012

The Lorax


Romantična animirana komedija u 3D koja zavređuje odlaska u lokalni multipleks.

Tuesday, January 24, 2012

Награде Кустендорф 2012

Награда Златно јаје за најбољи филм петог Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф" додељена је младом аутору Фернанду Помаресу из Шпаније за кратки грани филм "ALTO SAUCE".

Сребрно јаје добила је Јелена Гавриловић из Србије за кратки играни филм "Момци, где сте", док је Бронзано јаје припало Пољаку Пјотру Суботки за филм "Глазгов". Најбоља остварења изабрао је међународни жири, који су чинили иранска глумица Лејла Хатами, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић.

Жири у саставу: чешки камерман Мартин Шец и српски монтажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц доделио је Татјани Крстевски, награду "Вилко Филач" за најбољу камеру у српском филму "Од пепела", који је режирао Огњен Главонић. Добитник Награде критике је пољски редитељ Бартоломеј Змуда за филм "Барбакан".

Фестивала је угостио француску глумицу Изабел Ипер, белгијске режисере браћу Дарден, Њујорчанина Ејбел Ферара, режисере Ким Ки-дук (Јужна Кореја) и Нури Билге Џејлан (Турска), којима је био посвећен програм "Ретроспектива великана", и француског глумац Тахар Рахима. До следеће године Мећавник ће походити ђачке екскурзије.

FEST 2012

40. ФЕСТ почиње 24. фебруара, а продаја карата 1. фебруара. Одабрани филмови подељени су у секције:  Главни програм, Холивуд, Панорама светског филма, Европа ван Европе (такмичарски програм), Европа у Европи, Изабрани документарци, а биће представљене и две кинематографије кроз програме Британика и Канада.


Такмичарски програм чудног имена Европа ван Европе:

РЕСТАУРАТОР / RESTAURÁTOR / RESTORATION
Израел, 2011, 105'
Рeжија: Joseph Madmony


БУДУЋНОСТ ЈЕ ВЕЧНА / GELECEK UZUN SURER/ FUTURE LAST FOREVER
Турска, Француска, Немачка, 2011, 108'
Режија: Özcan Alper

БЕДУИН / BEDUIN / BEDOUIN
Русија, 2011, 90'
Режија: Igor Vološin

ЛОКАЛНИ ВАМПИР / LOCAL VAMPIRE
Црна Гора, 2011, 90'
Режија: Бранко Балетић

ФЛЕКЕ / FLEKE / SPOTS
Хрватска, 2011, 94'
Режија: Aldo Tardozzi

БЕЛА СО / MARILIVIT TETRI / SALT WHITE   
Грузија, 2011, 80'
Режија: Ketevan Machavariani

МАЈА / МАYА
Албанија, 2011, 98'
Режија: Pluton Vasi

Program zaista nameće pitanja o konceptu repriznog filmskog festivala iako se navodi da su sve premijere, a neposredno posle velikog Berlinala. Da li je potrebno prikazivati recimo Habemus Papam koji se već izvrteo na  lokalnim filmskim kanalima uz svu neospornu radost gledanja na velikom platnu. Mnoge od već predloženih za Oskara 2012 trebalo je već prikazati na distributerskoj smotri. Slično je i na obližnjem Sofijskom filmskom festivalu koji sledi neposredno posle Festa i koji prikazuje i puno filmova iz 2010 godine. Koliko para toliko i filmova. Uživajte posebno u onim koji nemaju distributera.

Glutony

Ždranje, proždrljivost. Smrtni greh. Prisutno u skoro svakom filmu, ljudi prave spiskove šta je Brad Pitić jeo u filmovima. Ne može se sve lako pobrojati pa  i na ovako opsežnom spisku nedostaje legendarno ždranje.

Posebno smaraju američki filmovi sa brdom scena u dajnerima i sa glorifikovanjem totalno bezveze hrane i još bezveznije kafe kao u Twin Peaks.  Postavlja se samo pitanje kao i sa ljubljenjem u pornićima, da li po metodi Stanislavskog glumac može ući u drugačiji način jedenja nego što inače to radi . Možemo li bolje odglumiti život?

Jedan od najčešće pominjanih filmoma u kojima kuhinja i trpezarija nisu tek proparatni mizascen je “Klopa, piće, čovek, žena”An Lija. Za pojedine kineske režisere se olako piše da su prvi obradili u Kini neku temu ne vodeći računa o razruđenosti arhipelaga kineskih zajednica i država. U “Klopa, piće, čovek, žena”servira nam se slika tajvanske porodice u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Chu (Sihung Lung) je glava porodice pred penzijom sa tri kćerke za udaju. Glavni kuvar u prestižnom hotelu koji kuva i kod svoje kuće ne samo zato što je udovac. On prosto spada u one koji veruju da čovek, žena i dete mora dobro da jede. Radnja se šeta od njegovog radnog mesta preko kuće gde ih najčešće zatičemo za stolom do radnih mesta kćerki koje pokušavaju da oforme svoje porodice.

Saturday, January 21, 2012

FA YEUNG NIN WA


Život nema generalnu probu. Više od ljubavi ljudi se plaše svoje istinske polovine, potrebna je ogromna snaga da razdvaja Pripadajuće .





Obala kedrova



Prica o Nikkeijin, Japancima americkim drzavljanima za vreme Drugog Svetskog rata, jednoj ljubavi i rasnoj netrpeljivosti. Pasivnoj zeni koja popusta i koju treba spasiti i izgubiti zauvek.

Tu temu obradjuju i dokumetararna trilogija Toyo's Camera, 442, MIS Junichi Suzukia. 

Thursday, January 19, 2012

Napred Zmajčeki



Jos malo besplatne zabave, ovog put u čast godine Zmaja.  Institut Konfucije u Beogradu i Plato “Ilegala” organizuju nedelju kineskog filma. Ulaz je slobodan, a svakog dana od 18. do 24. januara ćete imati priliku da u 18h posle radnog vremena pogledate dobar kineski film.


Program:

sreda 18. januara u 18h: “Jip Man” (叶问; Ip Man)  režija-Je Veisin (106 minuta) | tema: borba

četvrtak 19. januara u 18h: “Unutrašnji poslovi” (無間道; Infernal Affairs) režija- Andreu Lau i Alan Mak (97 minuta) | tema: društvo i zakon

petak 20. januara u 18h: “Crvena polja sirka” (红高粱, Red Sorghum) režija- Džang Jimou (88 minuta) | tema: domovina

subota 21. januara u 18h: “Pekinški bicikl” (十七岁的单车, Beijing Bicycle) režija -Vang Sjaošuai  (113 minuta) | tema: odrastanje

nedelja 22. januara u 18h: “Raspoložen za ljubav” (花樣年華, In the Mood for Love)  režija- Vang Đijavei (95 minuta)  | tema: ljubav

ponedeljak 23. januara u 18h: “Klopa, piće, čovek, žena”  (飲食男女; Eat Drink Man Woman) režija- Li An (120 minuta) | tema: porodica

utorak 24. januara u 18h: “Svet bez lopova” (天下无贼; A World Without Thieves)  režija -Feng Sjaogang(115 minuta) | tema: prevara

Adresa događanja  Akademski plato 1

Wednesday, January 18, 2012

Na Azurnoj obali





Izložbena kolekcija najvrednijih dela keramike, srebra i zlata, koje je Pikaso stvarao u gradiću Valori, na jugu Francuske, nedaleko od Kana  u poslednjih tridesetak godina života, nastala je prikupljanjem radova iz privatnog i muzejskog vlasništva Za širu nefilmofilsku javnost manje je poznato da se Pablo Pikaso bavio i keramikom.

Izložbu „Na Azurnoj obali” u zgradi „Beko” (Bulevar Vojvode Bojovića, preko puta Zoološkog vrta) donosi nam slovenačka galerija „Deva Puri”. Izlaže se oko 100 eksponata koji će biti postavljeni u specijalno uređenom prostoru veličine 600 kvadratnih metara u periodu od 2. februara do 15. aprila.  Prvi put je u Valori došao sa Dorom Mar, ali je period života u kojem su nastali izabrani eksponati, proveo sa dve životne partnerke – Fransoaz Žilo i Žaklin Rot.

Cena pojedinačne karte iznos 450 dinara, sitnica u gradu koji je ostao bez svih značajnijih izlagačkih prostora. Dva puta nedeljno biće organizovano stručno vođenje za sve posetioce, a planiran je i prateći program u vidu radionica, predavanja i projekcije filmova u vezi sa genijem.


Tuesday, January 17, 2012

BAFTA 2012

Film Michel Hazanaviciusa The Artist [trailer] nominovan je u kategorijama: the Best Film, Original Screenplay, Original Music, Cinematography, Editing, Make Up & Hair, Costume Design, Sound and Production Design. Bérénice Bejo za glavnu zensku ulogu  Michel Hazanavicius za režiju i Jean Dujardin za glavnu mušku ulogu. Slede Tinker Tailor Soldier Spy [trailer] sa 11 nominacija, Hugo sa devet i My Week with Marilyn [trailer] sa šest.


Zvanična strana

BEST FILM
The Artist - Thomas Langman
The Descendants - Jim Burke, Alexander Payne, Jim Taylor
Drive - Marc Platt, Adam Siegel
The Help - Brunson Green, Chris Columbus, Michael Barnathan
Tinker Tailor Soldier Spy - Tim Bevan, Eric Fellner, Robyn Slovo

OUTSTANDING BRITISH FILM
My Week with Marilyn - Simon Curtis, David Parfitt, Harvey Weinstein, Adrian Hodges
Senna [trailer] - Asif Kapadia, James Gay-Rees, Tim Bevan, Eric Fellner, Manish Pandey
Shame [trailer] - Steve McQueen, Iain Canning, Emile Sherman, Abi Morgan
Tinker Tailor Soldier Spy - Tomas Alfredson, Tim Bevan, Eric Fellner, Robyn Slovo, Bridget O'Connor, Peter Straughan
We Need to Talk about Kevin [trailer] - Lynne Ramsay, Luc Roeg, Jennifer Fox, Robert Salerno, Rory Stewart Kinnear

OUTSTANDING DEBUT BY A BRITISH WRITER, DIRECTOR OR PRODUCER
Attack The Block [trailer] - Joe Cornish (Director/Writer)
Black Pond - Will Sharpe (Director/Writer), Tom Kingsley (Director), Sarah Brocklehurst (Producer)
Coriolanus [trailer] - Ralph Fiennes (Director)
Submarine [trailer] - Richard Ayoade (Director/Writer)
Tyrannosaur [trailer] - Paddy Considine (Director), Diarmid Scrimshaw (Producer)

FILM NOT IN THE ENGLISH LANGUAGE
Incendies - Denis Villeneuve, Luc Déry, Kim McGraw
Pina [trailer] - Wim Wenders, Gian-Piero Ringel
Potiche [trailer] - François Ozon, Eric Altmayer, Nicolas Altmayer
A Separation - Asghar Farhadi
The Skin I Live In [trailer] - Pedro Almodóvar, Agustin Almodóvar

DOCUMENTARY
George Harrison: Living in the Material World - Martin Scorsese
Project Nim - James Marsh, Simon Chinn
Senna - Asif Kapadia

ANIMATED FILM
The Adventure of Tintin - Steven Spielberg
Arthur Christmas - Sarah Smith
Rango - Gore Verbinski

DIRECTOR
The Artist - Michel Hazanavicius
Drive Nicolas Winding Refn
Hugo - Martin Scorsese
Tinker Tailor Soldier Spy - Tomas Alfredson
We Need to Talk about Kevin - Lynne Ramsay

ORIGINAL SCREENPLAY
The Artist - Michel Hazanavicius
Bridesmaids - Annie Mumolo, Kristen Wiig
The Guard [trailer] - John Michael McDonagh
The Iron Lady [trailer] - Abi Morgan
Midnight in Paris [trailer] - Woody Allen

ADAPTED SCREENPLAY
The Descendants - Alexander Payne, Nat Faxon, Jim Rash
The Help - Tate Taylor
The Ides of March - George Clooney, Grant Heslov, Beau Willimon
Moneyball - Steven Zaillian, Aaron Sorkin
Tinker Tailor Soldier Spy - Bridget O'Connor, Peter Straughan

LEADING ACTOR
Brad Pitt - Moneyball
Gary Oldman - Tinker Tailor Soldier Spy
George Clooney - The Descendants
Jean Dujardin - The Artist
Michael Fassbender - Shame

LEADING ACTRESS
Bérénice Bejo - The Artist
Meryl Streep - The Iron Lady
Michelle Williams - My Week with Marilyn
Tilda Swinton - We Need to Talk About Kevin
Viola Davis - The Help

SUPPORTING ACTOR
Christopher Plummer - Beginners
Jim Broadbent - The Iron Lady
Jonah Hill - Moneyball
Kenneth Branagh - My Week with Marilyn
Philipe Seymour Hoffman - The Ides of March

SUPPORTING ACTRESS
Carey Mulligan - Drive
Jessica Chastain - The Help
Judi Dench - My Week with Marilyn
Melissa McCarthy - Bridesmaids
Octavia Spencer - The Help

ORIGINAL MUSIC
The Artist - Ludovic Bource

The Girl with the Dragon Tattoo - Trent Reznor, Atticus Ross
Hugo - Howard Shore
Tinker Tailor Soldier Spy - Alberto Iglesias
War Horse - John Williams

CINEMATOGRAPHY
The Artist - Guillaume Schiffman
The Girl with the Dragon Tattoo - Jeff Cronenweth
Hugo - Howard Shore
Tinker Tailor Soldier Spy - Hoyte van Hoytema
War Horse - Janusz Kaminski

EDITING
The Artist - Anne-Sophie Bion, Michel Hazanavicius
Drive - Mat Newman
Hugo - Thelma Schoonmaker
Senna - Gregers Sall, Chris King
Tinker Tailor Soldier Spy - Dino Jonsater

PRODUCTION DESIGN
The Artist - Laurence Bennett, Robert Gould
Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 - Stuart Craig, Stephenie McMillan
Hugo - Dante Ferretti, Francesca Lo Schiavo
Tinker Tailor Soldier Spy - Maria Djurkovic, Tatiana MacDonald
War Horse - Rick Carter, Lee Sandales

COSTUME DESIGN
The Artist - Mark Bridges
Hugo - Sandy Powell
Jane Eyre - Michael O'Connor
My Week With Marilyn - Jill Taylor
Tinker Tailor Soldier Spy - Jacqueline Durran

MAKE UP & HAIR
The Artist - Julie Hewett, Cydney Cornell
Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 - Amanda Knight, Lisa Tomblin
Hugo - Morag Ross, Jan Archibald
The Iron Lady - Marese Langan
My Week With Marilyn - Jenny Shircore

SOUND
The Artist - Nadine Muse, Gérard Lamps, Michael Krikorian
Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 - James Mather, Stuart Wilson, Stuart Hilliker, Mike Dowson, Adam Scrivener
Hugo - Philip Stockton, Eugene Gearty, Tom Fleischman, John Midgley
Tinker Tailor Soldier Spy - John Casali, Howard Bargroff, Doug Cooper, Stephen Griffiths, Andy Shelley
War Horse - Stuart Wilson, Gary Rydstrom, Andy Nelson, Tom Johnson, Richard Hymns

SPECIAL VISUAL EFFECTS
The Adventure of Tintin - Joe Letteri
Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 - Tim Burke, John Richardson, Greg Butler, David Vickery
Hugo - Rob Legato, Ben Grossman, Joss Williams
Rise of the Planet of the Apes - Joe Letteri, Dan Lemmon, R. Christopher White War Horse - Ben Morris, Neil Corbould

SHORT ANIMATION
Abuelas - Afarin Eghbal, Kasia Malipan, Francesca Gardiner
Bobby - Robert Morgan
A Morning Stroll - Grant Orchard, Sue Goffe

SHORT FILM
Chalk - Martina Amati, Gavin Emerson, James Bolton, Ilaria Bernardini
Mwansa The Great - Rungano Nyoni, Gabriel Gauchet
Only Sound Remains - Arash Ashtiani, Anshu Poddar
Pitch Black Heist - John Maclean, Gerardine O'Flynn
Two and Two - Babak Anvari, Kit Fraser, Gavin Cullen

THE RISING STAR AWARD (voted for by the public)
Adam Deacon
Chris Hemsworh
Chris O’Dowd
Eddie Redmayne
Tom Hiddleston

Sedam veličanstvenih


Osmi filmski festivala “Sedam veličanstvenih” otpočinje Nedelju Čistog Zadovoljstva za ljubitelje dokumentaraca 25. januara 2012. u 7 uveče.
Festival otvara “Prorok” Britanca Gerija Tarna, koji komentariše svet danas. On kreira imaginarni jedinstveni grad kombinujući snimke nastale širom sveta - u Njujorku, Bejrutu, Milanu, Beogradu i Londonu.  Litvanac, Audrius Stonis, ove godine nam predstavlja “Ramina”, film o starcu iz Gruzije, ostarelom rvačkom šamipionu, punom života, mudrosti i čežnje za ljubavlju od pre pedeste godina.

U portugalskom filmu “Žoze i Pilar” Migela Gonsalveša Mendeša, zalazi se u intimu odnosa između pisca Žoze Saramaga i njegove žene, novinarke Pilar del Rio. Francuski režiser Mark Vejmiler usmerava kameru na ljude iz zabačene i surove portugalske oblasti Barozo u filmu “Život negde daleko”. Gereon Vecel  sa filmom “El Bulli”, daje nam  je uvid u kulinarsku umetnost Ferana Adrije i njegovo eksperimentisanje.

“Specijalni let” Fernana Melgara  je snimljen u centru za izbeglice kojima nije odobren boravak u Švajcarskoj i koje čekaju da ih pošalju kući. Zaposleni rade svoj posao, ono što im je naloženo da rade. Kako odstrniti nepoželjne iz raja. Već viđeno.

Festivalsku gozbu zatvara 29. januara u 8 uveče “Sjaj kurvi”. Mihael Glavogera osećajno i s poštovanjem priča o prostitutkama na Tajland, u Bangladešu i Meksiku koje nude trenutke ljubavi. Tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije, a sve sa istom potrebom muskog pražnjenja i kratkotrajne utehe prikazano sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta.

Monday, January 9, 2012

Moj Fellini ....čeprkajući po sećanju


Felini je bio majstor da prica male price velikim recima. Odrastajuci u malogradjanskoj sredini, pritisnut strogim obrazovanjem i provincijskim duhom, pun impresija i uspomena odlazi u carobni vecni grad, koji ce obeleziti celu njegovu karijeru: Rim.
Ubrzo ce doci u kontakt sa filmskim svetom i, 1950. godine pocinje sa svojim intimnim dnevnikom na filmskom platnu.
Prvi njegovi fimovi (Luci del varietà, Lo sceicco bianco, La Strada, Le notti di Cabiria) vec su odraz njegove maste, puni zanimljivih likova koji prakticno zive na ulicama: putujuci artisti, cirkuzanti, kurve…. Njihov ambijent je sumorna i zaostala italijanska provincija ili okrutni Rim marginalaca i gubitnika.

Ono sto on nudi u svojim delima je vizija sveta jednog vecnog decaka, koji je umeo da ostari i ciji su filmovi starili s njim. Oni odisu svezinom usamljenih crno-belih zora, obavijeni su prohladnom izmaglicom romanjolskih noci i nostalgijom za mladoscu, koji svi mi osecamo i zato su nam ovi filmovi tako bliski. Ima ljubitelja filma koji ne vole Fellinija, i obicno su to ljudi koji ne vole da misle i ne vole da se osame u tuzi i melanholiji. Likovi u njegovim pricama su uvek mali, nekako marginalni i svakidasnji. U njihovim ocima svet je jedno veliko cudo: u decackim ocima to su preterane i iskarikirane dimenzije zrelih zena koje ispunjavaju njihove mladalacke fantazije (autenticna reziserova secanja i mastanja iz mladosti koja promicu kroz celo njegovo delo).

 U ocima zrelih muskaraca to su obicno zene koje umeju da ih vrate u zivot, podatne i smele. Ko jos nije sanjario o Aniti Ekberg u fontani?


U ocima zene, muskarac je onaj od koga ona ocekuje i nada se da ce da je voli i ta je nada vodi u beznadje ili smrt.

Mladost u ovim filmovima je uvek stavljena na probu i uvek zavrsava u osrednjosti i depresiji, izdana i ranjena.  Fellini nam govori o sebi, njegova muska strana je prekrasni Mastroianni, a njegova zenska strana je sve ono sto nam je on dao. Fellini ume da daje, i da se daje.
Sta nam je dao Fellini: nekoliko definicija koje su ostale da zive posle njegovih filmova njihov zaseban i neosporivo samostalan zivot. Darovao je “Dolce vita” izraz koji je zaziveo i predstavlja sliku jedne epohe, gde se prave vrednosti jedva naziru u guzvi i saplitanju u ispraznosti i preteranim uzicima posleratnog preporoda. Paparazzo je njegov.
Felice Quinto,
Covek koji je bio inspiracija za film “La dolce vita”, Federika Felinija, umro je u 80-toj godini na svom izolovanom imanju u Virdziniji, gotovo potpuno zaboravljen, mada je lik baziran na njegovoj profesiji tajnog fotografisanja poznatih i slavnih, Paparazzo, usao u svetske recnike pod tim imenom. Felice se preselio u Ameriku tri godine nakon sto je izasao slavni film, otisao je za ljubavlju, ozenivsi Geraldine del Giorno, koja je predavala u jednom americkom koledzu. Radio je kao fotoreporter za Associated Press, a njegov prvi foto angazman u Americi bila je sahrana J.F. Kenedija. Sedamdesetih godina, Felice je ipak odlucio da se vrati fotografisanju poznatih. Bio je licni fotograf Elizabete Tejlor, a ovekovecio je i Lajzu Mineli, Dastina Hofmana, Majkla Dzeksona, Kristinu Onazis, Bruk Silds, Dodija Al Fajeda, Anitu Ekberg (od koje je dobio i kolenom u prvu cakru), Iv Sen Lorana i druge.
Felini je upoznao Quinta na ulicama Rima, gde je jurcao na svom motorinu i lovio poznata lica. Ponudio mu je glavnu ulogu u filmu o njemu, ali je Felice odbio i prihvatio samo jednu malu epizodu. Rekao je da mu se vise isplati njegov posao od uloge u filmu.
U vreme kad je umro, fotoaparat je vec desetak godina bio okacen o klin, a Felice uzivao u penziji u svom povucenom domu u Rokvilu, Virdzinija. Bio je razocaran jer nije imao s kim, u tom okruzenju, ni da gleda filmove, niti da razgovara o bilocemu zanimljivom. Tako da ja pretpostavljam da je umro od dosade, a ne od upale pluca, kao sto se navodi. 
Tu se medjutim, ne zavrsava Fellinijev doprinos univerzalnom recniku:
“Felinijevska zena” je meka, obla, pozudna i darezljiva. San svih mladica. “Felinijevska” atmosfera skoro opipljiva u njegovim filmova, koja im daje nepogresiv pecat. Nikad necemo neki tudji film zameniti za njegov. Nema tu atmosferu nijedan drugi reziser. “Amarcord”, rec koja na romanjolskom dijalektu znaci jednostavno “secam se” nadvisila je svoje poreklo i ovekovecila se sama u sopstvenom znacenju, postala je sinonim za nostalgiju, za ozivljena secanja, za ono “sto smo nekad bili”. I Vitelloni, naslov filma zaziveo je kao izraz za razmazene mamine sinove koji ne znaju sta bi sa zivotom.
---
La Dolce vita ili sve je uvek tacno onako kako izgleda
 (Fellinijevi zenski arhetipovi: Ljubavnica, Supruga, San, Andjeo)

Postoji jedan period u zivotu, jedan odredjeni momenat, nakon kojeg nista vise nije isto. To je trenutak kada jednom zauvek izgubimo nevinost. Onu dusevnu. Dok ona u dusi postoji, ceo svet u svojoj grandioznosti, u svojoj carobnoj i nejasno naslucenoj, neopipljivoj lepoti, ima moc da na nas utice i da nas menja. Kada te nevinosti nestane, menjamo se sami, na nas deluju nasa sopstvena lutanja, pitanja i spoticanja. Marcello, u magnovenju, u trenutku suspenzije, viseci izmedju neba i zemlje zajedno sa Hristom zastitnikom, u istinskoj koliziji izmedju urodjenog religioznog osecanja i hipnoticke moci klerikarne farse koja, kroz ceo film, koristi taj prirodni osecaj za manipulaciju dusama, bira laksi i prijatniji put, koketirajuci sa lezerno obucenim gradskim damicama koje, u cudu, pitaju… kuda taj Hrist ide.
Marcello je tipican felinijevski lik. Osoba puna raznovrsnih kvaliteta,  koja, srecuci se sa iskusenjima, nikada nije u stanju da nadje pravi put, jer joj nedostaje ona mladalacka iskrenost, odnosno, nevinost duse, koju povremeno sretne, u drugim osobama, prepozna, i odbije. On ostavlja zenu, koja ga, navodno, voli, ali cija je ljubav posesivna i jednosmerna, sto je, uostalom, vrlo cesta pojava u zivotu, i moze se primetiti u jos nekim dubokoumnim ostvarenjima(na primer u “Zimsko svetlo Ingmara Bergmana). Ta zena ga ludo voli, a da se nikad ni u jednom trenutku ne zapita ko je on i sta mu treba u zivotu.
If you love someone, set him free. Peva Sting, i ja se slazem s njim. Da je ona bila samo malo pametnija, mogla je da spasi Marcella.
Ko je gledao “La dolce vita” zna, koliko puta je Marcellu pruzena prilika da ispravi svoju vrludavu putanju, koliko je svaki put bio nadomak spasenja, i koliko je puta, njegova dusevna impotencija prevladala njegovu volju. Svaka zora koja je tih dana svanula u misterioznom i opojno ocaravajucem Rimu bila je simbol jos jednog izgubljenog puta. Poslednje jutro, razuzdana gominala blaziranih plemica i raza, simbol zivotne energije i cistote koja im umire pred ocima, a da oni nehajno nastavljaju dalje, odbijajuci svesno i nesvesno, svaki poziv u povratak u blagodet dusevnog mira. I devojcica, andjeo na zemlji, sublimacija lepog i nevinog, nema, jer se u vise duhovne sfere ne moze uci uz galamu, posmatra Marcella kako odlazi, s osmehom na licu, jer ona ZNA da ce je on opet potraziti. Svaki covek koji luta nespokojan, a koji nije ogrezao u dusevnu pokvarenost i cinizam, pre ili kasnije pokusace da se vrati u to doba nevinosti (neuspesno, naravno, ali ono sto je bitno je traganje).
La dolce vita je film koji obiluje likovima, i sve sto pokusavam da kazem o njemu zapravo su samo nepovezani fragmenti mojih razmisljanja, koja opet, variraju od mog licnog trenutnog raspolozenja, ali osecam se slobodnom da kazem, napisem, pomislim o tom filmu bilo sta, i da osecam da sam u pravu. Kolekcija likova je sarolika i brojna, a drama svakog od njih po jedna lekcija iz savesti, upecatljiva fotografija nesto sto je zauvek obelezilo jednu filmsku epohu, a kompletan film mozda i upropastio generacije, koje su, omamljene fascinantnim svetom glamura i dokolice, pozelele da od “Slatkog zivota”  naprave sopstveni moto, ne videci, medjutim, kroz brojne felinijevske superfine velove, tragicnu gorcinu izgubljenih dusa. Anti-zen. Film koji je u stanju da gledaoca ostavi nemim, naizgled svojom neosporivom lepotom,  apsolutno savrsenom glumom, rezijom, muzikom… samo naizgled... ono sto zapravo cini da zanemimo pred ovim cudom od filma je njegova recitost, slojevitost, kompleksnost i snaga, tako jednostavno, graciozno i sa stilom osmisljena da podseca na 7 dana stvaranja sveta.

Da bi se uopste pricalo o jednom ovako kompleksnom i slojevitom filmu, treba odabrati odredjenu temu, jedan aspekt, pa cak i tako, mnoge stvari koje oko u trenutku zabelezi, prosto je nemoguce izneti na papir, pretociti u reci i uvek ce nesto biti preskoceno, zapostavljeno ili prosto zaobidjeno jer drugacije ne moze. Moze se pricati o estetici filma, standardno o glumi, reziji, sceni, muzici, moze o poruci, moze se ispostovati hronologija filma, i opisati ovaj svojevrstan omnibus do detalja, mozemo se diviti raskosnim oblinama Anite Ekberg i rezonovati o esencijalnoj zivotnoj energiji koju ona ispoljava, suprotstaviti vizuelno zadovoljstvo koje budi legendarna scena u Fontani di Trevi osecaju teskobe koji sledi neposredno nakon nje.
Otvorenost naracije je smeo poduhvat. Ovaj film nije ogranicen na jednu pricu, kao sto je obicno slucaj, iako imamo jedan glavni lik, (nas sludjeni novinar Marcello), naracija se siri neprekidno, u skladu s ljudima i dogadjajima oko Marcella i stvara neku vrstu mozaika, koji mozemo da posmatramo u celosti, ali i samo u detalje i da uvek imamo o cemu da razmislimo.

Fellini ceo zivot snima jedan te isti film, film o svom zivotu, film o filmu, film na filmu, film u filmu. O protagonistima, tvorcima, žrtvama, herojima svog zanata. O mesavini stvarnosti i iluzije, koja je ogledalo samog zivota. Poezija jednog sredstva izrazavanja, umetnost u nebrojenim dimenzijama. Film kao droga, kao strast, kao ljubav, kao opsesija, kao smisao, kao igra, kao putovanje, kao razlicitost, kao san.
8½  je nadrealni monolog o detinjstvu, o umetnosti, u dusevnim strepnjama, nostalgiji i uspomenama, od rodnog do vecnog grada, jedna sanjalacka ispovest, retoricki osvrt na vlastiti zivot i snove.
Nakon filmova iz pedesetih, njihove naivne atmosfere pune pustih ruralnih pejzaza i tim zivopisnijih likova, nakon intimnih ispovesti prezasicenih sezdesetih, Fellini se odmice od prethodnog stila ka sve vise grotesknom i fetisistickom nacinu otelotvorenja svih svojih fantazija, pa njegove filmove preplavljuju luksuzne i porocne strukture nakicenih enterijera i nametljivih zenskih figura. Filmovi i dalje obiluju poeticnim i teatralnim figurama, inspirisanim likovima iz resiserovih secanja. Otuda, “Amarcord”… secanje na decastvo i jedan nostalgicni omaz svima koji su ostavili na njemu pecat. Pre i vise od svega… cuvene felinijevske zene, Volpina, Gradisca, neodredjena zena iz snova za kojom cezne poluludi ujak Teo… metafora ogromne ljudske potrebe za zastitom, neznoscu i ljubavlju, s jedne, i karnalnih strasti, s druge strane.
Revija izdanih, propalih, frustriranih, usamljenih i tuznih, crnohumorna hronika jedne mladosti.
Nakon nje, reziser ce da se otisne jos dublje u metaforu, opsednut rovarenjem po egzistencijalnim ranama, napravice sugestivan i visoko artificijalizovan film “Casanova”, koji zbog svog kaligrafskog poigravanja sa scenom nije mnogo omiljen, medjutim, mislim da je izuzetno vredan (na stranu impresivan Donald Sutherland)
 i da je zapravo veliki i poznati literarni ljubavnik uspeo da se obuce u autobiografske haljine samog Fellinija koji je kroz njega uspeo da izrazi svesnost svojh frustracija, da je neka vrsta felinijevske erotske samosahrane, tema kojoj ce se na kraju vratiti nakon sedam godina (opet biblijski broj!) u svom fetish-filmu “Grad zena” (La città delle donne). Ovaj film je erotska raprezentacija Danteovog pakla i vrtlozi kroz koje prolazi Marcello u potrazi za idealnom zenom su vaginalne tajanstvene pecine, dok je Dante po svojim paklenim krugovima tragao za Bogom. Sve dolazi na svoje, i Fellini, mudar i svestan sebe, ne stidi se da prizna nama, svojoj publici, svoju ocajnicku potrebu za majcinom utrobom, cinicno se smejuljeci.
Zivopisnost i nepredvidivost njegovih filmova, velike, a nepriznate istine, san i java jednako vazni za opstanak, nesavrsenost ljudska, ljubav, i bol, raskid sa hriscanstvom iako duboko religiozan, seksualne fantazije i opsednutost Zenom, sve su to mali segmenti ovog velikog alhemicara ljudske duse, koji je napravio uspesan spoj koji omadjijava gledaoce vec vise od pola veka nesmanjenom snagom. Carobnjak.

Kaliopa

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...