Чукотка где се време и простор ремете и криве као у близини црне рупе. Метеоролошка испостава Русије и човечанства. Двочлана посада, управник станице Сергеј и млади техничар Павле завршавају последњу смену поларне станице на обали Арктичког океана. Станица, која је деценијама без паузе у најтежим климатским услова преносила важне информације о времену, прелази у аутоматски режим рада.
Неизбежни сукоб два карактера један у недостатку, други у вишку. Одлагање непријатности, препуштање да се све одвија без преузимања одговорности у узалудној нади да ће се све решити само од себе изазива праве, најдубље проблеме у односу два човека који треба да буду ослонац један другом у средини која неизбежно производи свођење односа. И управо због тога имамо колосалну експлозију свих осећања. Артички океан у свом најблажем издању им не прашта и намеће свој ритам и искушења посади станице. Сергеј покушава да сачува део неумитно пролазећег и изгубљеног времена. Павле припадник младе градске генерације одрасле у хаосу промена због своје неодлучности довешће себе до психичког оптерећења потом ће себе угрозити и физички. Кроз прво проживљавамо са њим.
Спори широки кадрови невероватне лепоте и смирености доводе вас да помислите да је сва та сурово лепа природа ту одмах напољу иза ваших врата, прозора и ублажава све опасности којима су Сергеј и Павле изложени. На крају свих искушења Сергеј поступа као Павле као једино могуће решење за арктичког човека. Уживајте у гледању.
 |
| Како сам провео то лето |
No comments:
Post a Comment