Ljubav na japanski nacin

Waisetsu sutêji: Nando mo tsukkonde (Blind Love) Daisuki Gota otvara mnoga pitanja kroz mnoge obrte.

  Blind Love

 

Japanski jezik ima drugi raspon glasova od nama bliskih indoevropskih jezika i u scenam seksa u filmu ili ispustaju takve zvukove da se pitamo sta se tu zaista desava ili skoro nemo obavljaju radnju. A seks je kao i u celom zanru Pink Filma u sirokom rasponu od ultrasofisticiranog fetisizma do naturalizma turskih pornica. Zene ne teze ni kanonima lepote ni kanonima tvrde scene i vecina njih je privlacnija obucena. Svaka zena koja se pojavi dobije svoju dozu golotinje i seksa u skladu sa svojim dostojanstvom. Svi junaci imaju neku manu i utoliko su nam blizi i drazi. Trbuhozborac Ichiri otvara film sa seksom sa bivsom zenom, potom odlazi u mali teatar gde poducava svog ucenika Yoichia koji mu pomaze i koji je jedini kakav takav mu prijatelj. Posle predstave prilazi mu slepa devojka Hikiri i on sa njom otpocinje razgovor koristeci Yoichia kao telo zbog svog niskog rasta. Nas Sirano ce zbog toga morati mnogo sta da otrpi vise nego francuski. Vise od ovog ne bih smeo da vam kazem osim hepienda da se na kraju "uzmu" u parku uz Hikirino: Sta me briga ako me vide ja njih ne vidim. U standardnu duzinu za Pink od malo preko vise od sata spakovano je vise seksa, humora devijantnosti, bizarnosti i istine o ljudskim odnosima nego u vecini romanticnih komedija i ljubavnih epopeja od dva sata. Potpuno realno psiholoski razvijeni likovi koji se bore sa svojim nedostacima su nam prijemciviji za razliku od metaforicnog i jos slikovitijeg A Lonely Cow Weeps at Dawn (Chikan gifu: Musuko no yome to...) koji moze da prodje, lako nam je da izjavimo, samo kod senzibilnijih gledalaca. Svakako za preporuku ljubiteljima japanskog filma pa i ljubavnih filmova koji su spremni da prihvate naturalne scene seksa.