Ascona film festival

Zdrava ideja predstavljanja kvalitetnog kratkog filma zainteresovanoj publici, entuzijazam cetvorice prijatelja, studenata i strastvenih ljubitelja filmske umetnosti, gradic Askona

koji s druge strane kopnenog jezicka parira svom vecem i starijem bratu Lokarnu, oba na svoj nacin dragocene perle jezera Maggiore, rezultiraju jednim uspesnim eksperimentom.

Ascona film festival, po prvi put odrzan od 22. do 25. februara 2012 godine, u gracioznoj sali hotela Ascona, spoj je lepog, modernog i mondanog.

Za cetiri dana prikazano je 120 kratkometraznih filmova iz preko 30 zemalja, mnogi od njih su studentski radovi, cesto se primecuje manjak budzeta, ali preovladava svezina i radost izrazavanja.
Nasuprot turobnim tonovima iz realnog zivota ili hipoteticke stvarnosti ili buducnosti



mogli su se videti dinamicni i energicni animirani likovi



spoj literarnog izraza sa novom hipi tendencijom u organizaciji "The burning Man"



kao i mnogobrojni tehnicko-tehnolosko-sadrzajno inovativni eksperimenti vizuelnog ugodjaja.

Sarolikost tema svakako je zadovoljila i saroliku publiku ovog nepretencioznog festivala koji ipak ima ambiciju traje u vremenu.

Zasto da ne? Svet je pun suprotnosti, te poznati letnji filmski festival u Lokarnu svakako moze da ima kao svoj protivteg zimski festival kratkog metra s one strane reke Maggia.


kaliopa

Ljubav na japanski nacin

Waisetsu sutêji: Nando mo tsukkonde (Blind Love) Daisuki Gota otvara mnoga pitanja kroz mnoge obrte.

  Blind Love

 

Japanski jezik ima drugi raspon glasova od nama bliskih indoevropskih jezika i u scenam seksa u filmu ili ispustaju takve zvukove da se pitamo sta se tu zaista desava ili skoro nemo obavljaju radnju. A seks je kao i u celom zanru Pink Filma u sirokom rasponu od ultrasofisticiranog fetisizma do naturalizma turskih pornica. Zene ne teze ni kanonima lepote ni kanonima tvrde scene i vecina njih je privlacnija obucena. Svaka zena koja se pojavi dobije svoju dozu golotinje i seksa u skladu sa svojim dostojanstvom. Svi junaci imaju neku manu i utoliko su nam blizi i drazi. Trbuhozborac Ichiri otvara film sa seksom sa bivsom zenom, potom odlazi u mali teatar gde poducava svog ucenika Yoichia koji mu pomaze i koji je jedini kakav takav mu prijatelj. Posle predstave prilazi mu slepa devojka Hikiri i on sa njom otpocinje razgovor koristeci Yoichia kao telo zbog svog niskog rasta. Nas Sirano ce zbog toga morati mnogo sta da otrpi vise nego francuski. Vise od ovog ne bih smeo da vam kazem osim hepienda da se na kraju "uzmu" u parku uz Hikirino: Sta me briga ako me vide ja njih ne vidim. U standardnu duzinu za Pink od malo preko vise od sata spakovano je vise seksa, humora devijantnosti, bizarnosti i istine o ljudskim odnosima nego u vecini romanticnih komedija i ljubavnih epopeja od dva sata. Potpuno realno psiholoski razvijeni likovi koji se bore sa svojim nedostacima su nam prijemciviji za razliku od metaforicnog i jos slikovitijeg A Lonely Cow Weeps at Dawn (Chikan gifu: Musuko no yome to...) koji moze da prodje, lako nam je da izjavimo, samo kod senzibilnijih gledalaca. Svakako za preporuku ljubiteljima japanskog filma pa i ljubavnih filmova koji su spremni da prihvate naturalne scene seksa.

Dobro ti je to sa hipnozom. Ganjaj ti to.

Da li išta pisati o Oldboy ili samo okačti niz fotografija iz filma prihvatajući njegovu stripovski burlesknu naraciju. Scena borbe u hodniku nove tamnice nadmašuje sve koreografije hongkonske škole i doseže epiku tamanjenja Nemaca u filmovima iz Enobe. Da li se može smatrati da je na kraju Oh Dae-Su nastavio ono čega se najviše u životu uplašio? Cega je postedeo Mi-Do? U snimanju ovog filma zivotinje su platile glavom.

Nećemo dati sve kao u foto romanu ni Vermeera nije lako celog videti na jednom mestu. Apsolutno fantastican obrte za one koje se mogu uziveti u njegovu zelju za osvetom.

 

Potera, brutalnosti i mnogi apsurdi u zapletu koje morate prenebreci. Filmu moramo otvoriti sva cula. Tragicno gust emocijama, suptilno bogat bojama. simbolizam sa prstohvatom nadrealizma. Neprestano na ivci totalnog trasha toliko prisutnog u azijskoj kinematografiji, na granici da se raspadne u scenama gde je scenografija najsminkerskija. Deluje krvavije od Gibsonovog filma o Majama iako je manje krvi prosuto.

U poklonjenoj slobodi upoznaje prelepu Mi-Do. Jeftino je reci da nam film daje sirove emocije kao oktopod kojeg mu servira Mi-Do. Njih dvoje padaju u zanos ljubavi koji ce biti objasnjen na kraju. On krece u poteru za onim koji su ga drzali u zatocenistvu, a neko ih sve vreme prati. Sumnja i na Mi-Do. Najuverljiviji deo filma.

Oh Dae-Su provodi petnaest godina u čudnom zatvoru gde ne može da vidi svoje tamničare ni  da sazna zašto ga drže, a opet ima televizor. Ludi i uporno vežba. Bez najave ga izbacuju napolje

Nije i nece biti cilj davati sociloske analize filmova, ali ne moze se zanemariti cinjenica da se festivalska eksplozija korejskog filma poklapa sa ostrim usponom industrije ravnih ekrana iz Juzne Koreje i ostalih industrijskih proizvoda prilagodjenih svetskom trzistu. Pogledao sam Oldboya posle posle Memories of Murder samo kao omiljeni postovanoj nacitanoj i nagledanoj osobi.

Life is a beach. Play in the sand.

Čuvaj se Dardenaca kad kameru nose. U stopu prate, šuljaju se sa njom iza izvarednog naturščika Thomas Doreta koji im ni biciklom ni kolima ne može umaći. Braća Dardenne se vraćaju temi odrastanja dece ozbiljno zanemarene od strane svojih roditelja (Rosetta, Le Fils). Cyril je dvanestogodišnji  dečak koji traži oca, koji je nestao bez ikakvog traga. Siril živi u domu za decu i izgleda da je povremeno imao kontakt sa vlastitim ocem kod kog je ostao i njegov voljeni bicikl. Film ne objašnjava odustvo majke, majka ne postoji. Uspeva da se domogne bicikla. Siril pronalazi utočište kod lokalne frizerke, Samantha (Cécile de France). Scena u kojoj mu Samante izgovara "You can hold me, but not so tight." deluje nestvarno. On će pokušati ponovo da pronađe svog oca uz njenu pomoć samo da bi otkrio da je njegov otac Guy Catoul (Jérémie Renier) zapravo potpuno odbacio Sirila iz svog života. Nestali ćale trazi sebe sa drugom ženom glumi ludilo ni da okrene telefon. Besan i odbačen postaje lak plen “prijatelja“ koji ga vode u nove nevolje.

Isprva Siril izgleda nestašan i neobuzdan, ali u nastvaku filma, gledalac počinje saosećati s njim, jer ono što čini Siril je samo manifestacija traženja ljubavi i naklonost. Ostavljeno dete koje ne može artikulisati svoje osećaje rečima. Kao da mi odrasli uvek znamo. Sve što može učiniti je da iskaže svoju ljutnju na okolinu. Sa Sesil de Frans koja izgleda kao Francuskinje nekad, koja ga prihvata i pomaže kao dobra vila u njegovoj potrazi ostaje samo prijatelj, ništa surogat majčinstvo, ništa predpubrtetsko zaljubljivanje čak i kad usled napetosti ostavi momka kad je on prisili da bira između njega i Sirila.

Slobodno sanjarite Vittoriov uradak. Jedan dečak i jedan bicikl koji će se kotrljati u vašim glavama, par koje nećete lako zaboraviti. Kako borba za opstanak utiču na dečiju psihu, prateće moralne dileme plus potraga za ljubavlju. Sirilov bes i osećaj odbačenosti jača sklonost kriminalnim aktivnostima. Samantu će posebno prožimati osećanje osujećenosti usled njegovog otpora da mu ona pruži normalan život. Stravični dijalog drugog para otac-sin nas uvodi u drugi tip odnosa roditelj dete. Sva priča o skliznuću u delikvenciju služi samo kao uvod u povratak Sesila u Samantino zaštitničko okruženje.

Dete kao zahtevni potrošač, dete kao otimač vremena, dete kao smetnja, dete kao obaveza, dete kao najdragoceniji ljudski imetka, dete kao uteha za starenje i smrt.

Otputujte na ovu plažu na XL FEST-u.

Otkucaji srca

Mnogo je lakše lepoj ženi da bude predmet ljubavi i obožavanja nego da se ona daje za ljubav. To je posebno ispravna odluka kad je u pitanju Michel Piccoli. Verovatno je nemoguće više i otmenije u samo jednom filmu ispričati sve o ljubavi kao Alain Cavalier u La Chamade. Elegantni buržujski Pariz nije dovoljan za sve. I nikad više ljubavne patnje nisu bile tako lepe i tako dobro odevene kao na Lucille.