U potrazi za dugom

Hollywood sada…

Nedavno se doselih u grad Andjela. To je bio prirodan put moje evolucije i verovatno krajnja tačka mog bitisanja. Nema nista lepše od Zapadne obale. Na koju god stranu da se okrenem videću prizor koji sam mogla samo da guglam po netu. Sa jedne strane, obronci planina prekriveni snegom, sa druge neograničeno prostranstvo zvano Pacifik, sa treće zeleni brežuljci kao iz filmova Lord of the Rings i na kraju grad za koji bi mi trebalo minimum 4 dana da pokažem prijatelju. Los Andjeles. 

Upravo se vratih iz omiljene kafane, čuvene Rainbow. Rainbow se nalazi na samoj granici West Hollywooda i Beverly Hillsa, i možda je jedini koji odudara od skupocenih restorana, butika, hotela. Tu mogu da sretnem sve stare postave muzičara: od ekipe iz Motley Crue preko Kissa, pa do čuvenih muzickih producenata koji danas vladaju ovim gradom. Rainbow je klasican američki bar koji se verovatno nije renovirao od svog nastanka. Što znaci sigurno 20 godina. Opuštena atmosfera uz muziku grupe Queen, mozda i najsočnija pica koja se služi u Hollywoodu. Ovo mesto nije tipično Hollywoodsko mesto, ali ipak predstavlja samo srce nekadasnjeg Hollywooda. Odmah pored se nalazi i čuveni Roxy, klub u kojem su svi današnji mega bendovi započinjali karijeru. 

Šta je danas Hollywood? Mnogi očekuju sjaj, crvene tepihe, poznate licnosti na sve strane. Možda u nekim delovima grada to i jeste, na primer, od Doheney ulice pa do La Brea izmedju Sunseta i Hollywood bulevara.

Nema šanse da ako šetate ovuda ne vidite bar jednu poznatu facu. Doduše neće biti sredjena i skockana kao u magazinima što ih vidjamo ili po Roberston ulici, čak bih rekla da samo dobro oko može da ih prepozna: “California Style” oblačenju odnosno šeširic, Ray Ban, kockasta košulja, uske pantalone podvrnute na spolja i antilop cipele. U Robertson ulici mozete naći starlete i tip-top sredjene glumce koji odlaze u skupocene restorane, podalje od očiju javnosti. 

Stari Hollywood nije više glamurozan. Preko dana mesto za turiste gde ih zabavljaju Spajdermen, Pepeljuga, Dart Vader, preko noći to je mesto okupljanja lokalnih klošara, narkomana na crystal metu i isto tako izdrogiranih kurvi. Hollywood je i teritorija neke bande, ne bih znala koje, ali sigurna sam da je ima čim je kraj obeležen cipelicima iz Alise u Zemlji čuda na Fairfax i La Brei. Prvi put kada sam obratila pažnju na cipelice koje vise na žicama, na sred raskrsnice, izmedju semafora, pomislila sam da su to neke umetničke instalacije. Onda primetih razne cipele po drugim delovima grada pa mi tek onda nije bilo jasno. I kako bih se prevarila. Te cipele sto vise, su znak da se ulazi na teritoriju odredjene bande.  To su mi potvridili i panduri i ljudi koji žive ovde. 

Hollywood je filmski grad. Veliki “bilboderi” što bi rekao Šojic, na svakoj većoj raskrnici, opisuju šta je osnovni profit ovog grada: da ljudi idu u bioskope. Sherlok Holms, Mission Impossible: Ghost Protocol, pa razne serije što se daju na televiziji, film, serija, film, serija…ljudi samo platite da gledate. Na sve strane vas bombarduju malim i velikim ekranom. I dok se vozite, pa vidite taj jedan ‘bilboder’ na raskrsnici, okrenete glavu na jednu stranu, a pored vas, u belom Range Roveru sedi za volanom jedan Al Pacino, ili na drugoj strani u besnoj mečki prelepa Charlize Teron. I svi mi gledamo u beskućnika koji nosi tablu “ treba mi za travu”. 

I to je Hollywood. 

Mustang