Reci Ne Silikonima

Milione zena se unakazuje pod pritiskom promene izgleda javnih licnosti. Koliko je samo vremena trebalo Emmanuelle-i Beart da shvati koliko nedelo je sebi i nama ucinila unakazujuci svoje usne. Koliko ce pomoci njena kampanja protiv toga?

Kao izvor mladosti.

The Naked Kitchen

Jedan ljubavni trougao bez ljubavi. Na kraju nam ostaje nepoznato ko je Mae-Re napravio bebu kao da je to bitno kad ona odlazi.

Nostalgija za duhom

“Evo nas na pragu.

Ovo je najvazniji trenutak u vasem zivotu.

Morate znati da ce ovde da se ostvari vasa najzeljenija zelja.

Ona najiskrenija.

Ona do koje se dolazi kroz patnju.”

“STALKER” Andrej Arsenevič Tarkovskij

Vase zelje ce otkriti vise o vama nego sto i sami o sebi znate.

Iranski film u Kinoteci

Azijska kinematografija mnogo bliza nama po svom izrazu od dalekoistocnih ili severnoevropskih i nedavno nagradjena Oskarom za strani film po 12. put se predstavlja u nasem gradu u Kinoteci


Utorak 06.03.
19:30 SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA IRANSKOG FILMA

USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min

Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

‎

Sreda 07.03.
‎19:30 ŽIVOT SA ZATVORENIM OČIMA (2006) 80 min
Zendegi ba cheshmane baste / Living with Eyes Closed

uloge: Farhad Aeesh, Anahita Afshar, Taraneh Alidoosti
režija: Rasul Sadr Ameli



Četvrtak 08.03.

19:30 DEVOJKA U PATIKAMA (2001) 80 min

Dokhtari ba kafsh-haye katani / The Girl in the Sneakers

uloge: Pegah Ahangarani, Majid Hajizadeh, Akram Mohammadi
režija: Rasul Sadr Ameli



Petak 09.03.
‎19:30 JA SAM TARANE, IMAM PETNAEST GODINA (2002) 110 min
Man, Taraneh, panzdah sal daram / I Am Taraneh, I Am Fifteen Years Old

uloge: Taraneh Alidoosti, Hossein Mahjoub, Mahtab Nasirpour
režija: Rasul Sadr Ameli



Subota 10.03.

19:30 NOĆ (2007) 98 min

Shab / Night
uloge: Ezzatolah Entezami, Khosro Shakibai, Amin Hayayee
režija: Rasul Sadr Ameli



Nedelja 11.03.
‎17:00 USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min 
Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

Crno belo u koloru

Pravdajuci njegovo slavodobitno haranje riznicama festivala i filmskih nagrada mnogi lenji novinari identifikuju The Artist samo kao crno beli film. Na srecu gledalaca isti argumenat se moze primeniti za puno savremenih filmova koji osvajaju prestizne nagade, od kojih neke bez rezerve mozemo nazvati ramek delima. Navedimo par filmova snimljenih poslednje dve godine:
  

Torinski konj Bele Tara

Neverovatno teska dekonstrukcija zivota.

Bela Traka Mihaela Handkea

Pokusaj razumevanja autoriteta i mlade duse.

Incident u Barstou

The broken tower Dzejnsa Franka

Portret Dzejmsa Dina

Crno Belo Seks


Zebra

Surrogate Valentine

http://www.imdb.com/title/tt1841747/


Umetnik

Za uzivanje

Ascona film festival

Zdrava ideja predstavljanja kvalitetnog kratkog filma zainteresovanoj publici, entuzijazam cetvorice prijatelja, studenata i strastvenih ljubitelja filmske umetnosti, gradic Askona

koji s druge strane kopnenog jezicka parira svom vecem i starijem bratu Lokarnu, oba na svoj nacin dragocene perle jezera Maggiore, rezultiraju jednim uspesnim eksperimentom.

Ascona film festival, po prvi put odrzan od 22. do 25. februara 2012 godine, u gracioznoj sali hotela Ascona, spoj je lepog, modernog i mondanog.

Za cetiri dana prikazano je 120 kratkometraznih filmova iz preko 30 zemalja, mnogi od njih su studentski radovi, cesto se primecuje manjak budzeta, ali preovladava svezina i radost izrazavanja.
Nasuprot turobnim tonovima iz realnog zivota ili hipoteticke stvarnosti ili buducnosti



mogli su se videti dinamicni i energicni animirani likovi



spoj literarnog izraza sa novom hipi tendencijom u organizaciji "The burning Man"



kao i mnogobrojni tehnicko-tehnolosko-sadrzajno inovativni eksperimenti vizuelnog ugodjaja.

Sarolikost tema svakako je zadovoljila i saroliku publiku ovog nepretencioznog festivala koji ipak ima ambiciju traje u vremenu.

Zasto da ne? Svet je pun suprotnosti, te poznati letnji filmski festival u Lokarnu svakako moze da ima kao svoj protivteg zimski festival kratkog metra s one strane reke Maggia.


kaliopa

Ljubav na japanski nacin

Waisetsu sutêji: Nando mo tsukkonde (Blind Love) Daisuki Gota otvara mnoga pitanja kroz mnoge obrte.

  Blind Love

 

Japanski jezik ima drugi raspon glasova od nama bliskih indoevropskih jezika i u scenam seksa u filmu ili ispustaju takve zvukove da se pitamo sta se tu zaista desava ili skoro nemo obavljaju radnju. A seks je kao i u celom zanru Pink Filma u sirokom rasponu od ultrasofisticiranog fetisizma do naturalizma turskih pornica. Zene ne teze ni kanonima lepote ni kanonima tvrde scene i vecina njih je privlacnija obucena. Svaka zena koja se pojavi dobije svoju dozu golotinje i seksa u skladu sa svojim dostojanstvom. Svi junaci imaju neku manu i utoliko su nam blizi i drazi. Trbuhozborac Ichiri otvara film sa seksom sa bivsom zenom, potom odlazi u mali teatar gde poducava svog ucenika Yoichia koji mu pomaze i koji je jedini kakav takav mu prijatelj. Posle predstave prilazi mu slepa devojka Hikiri i on sa njom otpocinje razgovor koristeci Yoichia kao telo zbog svog niskog rasta. Nas Sirano ce zbog toga morati mnogo sta da otrpi vise nego francuski. Vise od ovog ne bih smeo da vam kazem osim hepienda da se na kraju "uzmu" u parku uz Hikirino: Sta me briga ako me vide ja njih ne vidim. U standardnu duzinu za Pink od malo preko vise od sata spakovano je vise seksa, humora devijantnosti, bizarnosti i istine o ljudskim odnosima nego u vecini romanticnih komedija i ljubavnih epopeja od dva sata. Potpuno realno psiholoski razvijeni likovi koji se bore sa svojim nedostacima su nam prijemciviji za razliku od metaforicnog i jos slikovitijeg A Lonely Cow Weeps at Dawn (Chikan gifu: Musuko no yome to...) koji moze da prodje, lako nam je da izjavimo, samo kod senzibilnijih gledalaca. Svakako za preporuku ljubiteljima japanskog filma pa i ljubavnih filmova koji su spremni da prihvate naturalne scene seksa.

Dobro ti je to sa hipnozom. Ganjaj ti to.

Da li išta pisati o Oldboy ili samo okačti niz fotografija iz filma prihvatajući njegovu stripovski burlesknu naraciju. Scena borbe u hodniku nove tamnice nadmašuje sve koreografije hongkonske škole i doseže epiku tamanjenja Nemaca u filmovima iz Enobe. Da li se može smatrati da je na kraju Oh Dae-Su nastavio ono čega se najviše u životu uplašio? Cega je postedeo Mi-Do? U snimanju ovog filma zivotinje su platile glavom.

Nećemo dati sve kao u foto romanu ni Vermeera nije lako celog videti na jednom mestu. Apsolutno fantastican obrte za one koje se mogu uziveti u njegovu zelju za osvetom.

 

Potera, brutalnosti i mnogi apsurdi u zapletu koje morate prenebreci. Filmu moramo otvoriti sva cula. Tragicno gust emocijama, suptilno bogat bojama. simbolizam sa prstohvatom nadrealizma. Neprestano na ivci totalnog trasha toliko prisutnog u azijskoj kinematografiji, na granici da se raspadne u scenama gde je scenografija najsminkerskija. Deluje krvavije od Gibsonovog filma o Majama iako je manje krvi prosuto.

U poklonjenoj slobodi upoznaje prelepu Mi-Do. Jeftino je reci da nam film daje sirove emocije kao oktopod kojeg mu servira Mi-Do. Njih dvoje padaju u zanos ljubavi koji ce biti objasnjen na kraju. On krece u poteru za onim koji su ga drzali u zatocenistvu, a neko ih sve vreme prati. Sumnja i na Mi-Do. Najuverljiviji deo filma.

Oh Dae-Su provodi petnaest godina u čudnom zatvoru gde ne može da vidi svoje tamničare ni  da sazna zašto ga drže, a opet ima televizor. Ludi i uporno vežba. Bez najave ga izbacuju napolje

Nije i nece biti cilj davati sociloske analize filmova, ali ne moze se zanemariti cinjenica da se festivalska eksplozija korejskog filma poklapa sa ostrim usponom industrije ravnih ekrana iz Juzne Koreje i ostalih industrijskih proizvoda prilagodjenih svetskom trzistu. Pogledao sam Oldboya posle posle Memories of Murder samo kao omiljeni postovanoj nacitanoj i nagledanoj osobi.

Life is a beach. Play in the sand.

Čuvaj se Dardenaca kad kameru nose. U stopu prate, šuljaju se sa njom iza izvarednog naturščika Thomas Doreta koji im ni biciklom ni kolima ne može umaći. Braća Dardenne se vraćaju temi odrastanja dece ozbiljno zanemarene od strane svojih roditelja (Rosetta, Le Fils). Cyril je dvanestogodišnji  dečak koji traži oca, koji je nestao bez ikakvog traga. Siril živi u domu za decu i izgleda da je povremeno imao kontakt sa vlastitim ocem kod kog je ostao i njegov voljeni bicikl. Film ne objašnjava odustvo majke, majka ne postoji. Uspeva da se domogne bicikla. Siril pronalazi utočište kod lokalne frizerke, Samantha (Cécile de France). Scena u kojoj mu Samante izgovara "You can hold me, but not so tight." deluje nestvarno. On će pokušati ponovo da pronađe svog oca uz njenu pomoć samo da bi otkrio da je njegov otac Guy Catoul (Jérémie Renier) zapravo potpuno odbacio Sirila iz svog života. Nestali ćale trazi sebe sa drugom ženom glumi ludilo ni da okrene telefon. Besan i odbačen postaje lak plen “prijatelja“ koji ga vode u nove nevolje.

Isprva Siril izgleda nestašan i neobuzdan, ali u nastvaku filma, gledalac počinje saosećati s njim, jer ono što čini Siril je samo manifestacija traženja ljubavi i naklonost. Ostavljeno dete koje ne može artikulisati svoje osećaje rečima. Kao da mi odrasli uvek znamo. Sve što može učiniti je da iskaže svoju ljutnju na okolinu. Sa Sesil de Frans koja izgleda kao Francuskinje nekad, koja ga prihvata i pomaže kao dobra vila u njegovoj potrazi ostaje samo prijatelj, ništa surogat majčinstvo, ništa predpubrtetsko zaljubljivanje čak i kad usled napetosti ostavi momka kad je on prisili da bira između njega i Sirila.

Slobodno sanjarite Vittoriov uradak. Jedan dečak i jedan bicikl koji će se kotrljati u vašim glavama, par koje nećete lako zaboraviti. Kako borba za opstanak utiču na dečiju psihu, prateće moralne dileme plus potraga za ljubavlju. Sirilov bes i osećaj odbačenosti jača sklonost kriminalnim aktivnostima. Samantu će posebno prožimati osećanje osujećenosti usled njegovog otpora da mu ona pruži normalan život. Stravični dijalog drugog para otac-sin nas uvodi u drugi tip odnosa roditelj dete. Sva priča o skliznuću u delikvenciju služi samo kao uvod u povratak Sesila u Samantino zaštitničko okruženje.

Dete kao zahtevni potrošač, dete kao otimač vremena, dete kao smetnja, dete kao obaveza, dete kao najdragoceniji ljudski imetka, dete kao uteha za starenje i smrt.

Otputujte na ovu plažu na XL FEST-u.

Otkucaji srca

Mnogo je lakše lepoj ženi da bude predmet ljubavi i obožavanja nego da se ona daje za ljubav. To je posebno ispravna odluka kad je u pitanju Michel Piccoli. Verovatno je nemoguće više i otmenije u samo jednom filmu ispričati sve o ljubavi kao Alain Cavalier u La Chamade. Elegantni buržujski Pariz nije dovoljan za sve. I nikad više ljubavne patnje nisu bile tako lepe i tako dobro odevene kao na Lucille.

Gozba

Doručak je najbolja hrana. Grafit koji je godinama stajao pored Kalenić pijace. Jorge Coira nam servira sva tri obroka u senci čuvene katedrale u Santiago de Campostelo, u Galiciji. 

Zgusnut film prepun različitih tokova od kojih se neki dotiču kao životi Sol (Esperanza Pedreno) i Edua (Luis Tosar). Sol je domaćica u krizi, Edu dugogodišnji ulični svirač, njena stara simpatija. Sol otpočinje dan doručkom šampiona. Luca (Xose Barato) i Nuria (Cristina Brondo) imaju doručak posle naizgled samo jednonoćne avanture.

Vladimir (Pedro Alsono) pokušava da spremi romantični obrok i privuče svoju partnerku iz filma. Drustvo mu prave rodjaci koji nepozvani upadaju posle doručka posle pijankke. Jedino njegova ponuda će vam otvoriti apetit. Juan (Juan Carlos Vellido) vodi sa sobom šankericu Anu (Camila Bossa) kao pratnju na ručak kod brata Victora (Victor Fabregas) gde hranu sprema njegov ljubavnik Sergio (Sergio Peris-Mencheta) što neuspešno sakrivaju.

Stari bračni par koji sve svoje obroke jede u tišini bez i jedne progovorene reči. Jedan obrok u restoranu kog vode dve žene od kojih jedna želi drugu karijeru. Obrok na audiciji iz kineskog fast food restorana začinjena je smrću. Jedan Makedonac koji krade svoj obrok.  Film koji će vam začiniti i zasititi emocije.

The Lorax

Romantična animirana komedija u 3D koja zavređuje odlaska u lokalni multipleks.

Награде Кустендорф 2012

Награда Златно јаје за најбољи филм петог Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф" додељена је младом аутору Фернанду Помаресу из Шпаније за кратки грани филм "ALTO SAUCE".

Сребрно јаје добила је Јелена Гавриловић из Србије за кратки играни филм "Момци, где сте", док је Бронзано јаје припало Пољаку Пјотру Суботки за филм "Глазгов". Најбоља остварења изабрао је међународни жири, који су чинили иранска глумица Лејла Хатами, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић.

Жири у саставу: чешки камерман Мартин Шец и српски монтажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц доделио је Татјани Крстевски, награду "Вилко Филач" за најбољу камеру у српском филму "Од пепела", који је режирао Огњен Главонић. Добитник Награде критике је пољски редитељ Бартоломеј Змуда за филм "Барбакан".

Фестивала је угостио француску глумицу Изабел Ипер, белгијске режисере браћу Дарден, Њујорчанина Ејбел Ферара, режисере Ким Ки-дук (Јужна Кореја) и Нури Билге Џејлан (Турска), којима је био посвећен програм "Ретроспектива великана", и француског глумац Тахар Рахима. До следеће године Мећавник ће походити ђачке екскурзије.

FEST 2012

40. ФЕСТ почиње 24. фебруара, а продаја карата 1. фебруара. Одабрани филмови подељени су у секције:  Главни програм, Холивуд, Панорама светског филма, Европа ван Европе (такмичарски програм), Европа у Европи, Изабрани документарци, а биће представљене и две кинематографије кроз програме Британика и Канада.

Такмичарски програм чудног имена Европа ван Европе:

РЕСТАУРАТОР / RESTAURÁTOR / RESTORATION
Израел, 2011, 105'
Рeжија: Joseph Madmony


БУДУЋНОСТ ЈЕ ВЕЧНА / GELECEK UZUN SURER/ FUTURE LAST FOREVER
Турска, Француска, Немачка, 2011, 108'
Режија: Özcan Alper

БЕДУИН / BEDUIN / BEDOUIN
Русија, 2011, 90'
Режија: Igor Vološin

ЛОКАЛНИ ВАМПИР / LOCAL VAMPIRE
Црна Гора, 2011, 90'
Режија: Бранко Балетић

ФЛЕКЕ / FLEKE / SPOTS
Хрватска, 2011, 94'
Режија: Aldo Tardozzi

БЕЛА СО / MARILIVIT TETRI / SALT WHITE   
Грузија, 2011, 80'
Режија: Ketevan Machavariani

МАЈА / МАYА
Албанија, 2011, 98'
Режија: Pluton Vasi

Program zaista nameće pitanja o konceptu repriznog filmskog festivala iako se navodi da su sve premijere, a neposredno posle velikog Berlinala. Da li je potrebno prikazivati recimo Habemus Papam koji se već izvrteo na  lokalnim filmskim kanalima uz svu neospornu radost gledanja na velikom platnu. Mnoge od već predloženih za Oskara 2012 trebalo je već prikazati na distributerskoj smotri. Slično je i na obližnjem Sofijskom filmskom festivalu koji sledi neposredno posle Festa i koji prikazuje i puno filmova iz 2010 godine. Koliko para toliko i filmova. Uživajte posebno u onim koji nemaju distributera.

Glutony

Ždranje, proždrljivost. Smrtni greh. Prisutno u skoro svakom filmu, ljudi prave spiskove šta je Brad Pitić jeo u filmovima. Ne može se sve lako pobrojati pa  i na ovako opsežnom spisku nedostaje legendarno ždranje.

Posebno smaraju američki filmovi sa brdom scena u dajnerima i sa glorifikovanjem totalno bezveze hrane i još bezveznije kafe kao u Twin Peaks.  Postavlja se samo pitanje kao i sa ljubljenjem u pornićima, da li po metodi Stanislavskog glumac može ući u drugačiji način jedenja nego što inače to radi . Možemo li bolje odglumiti život?

Jedan od najčešće pominjanih filmoma u kojima kuhinja i trpezarija nisu tek proparatni mizascen je “Klopa, piće, čovek, žena”An Lija. Za pojedine kineske režisere se olako piše da su prvi obradili u Kini neku temu ne vodeći računa o razruđenosti arhipelaga kineskih zajednica i država. U “Klopa, piće, čovek, žena”servira nam se slika tajvanske porodice u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Chu (Sihung Lung) je glava porodice pred penzijom sa tri kćerke za udaju. Glavni kuvar u prestižnom hotelu koji kuva i kod svoje kuće ne samo zato što je udovac. On prosto spada u one koji veruju da čovek, žena i dete mora dobro da jede. Radnja se šeta od njegovog radnog mesta preko kuće gde ih najčešće zatičemo za stolom do radnih mesta kćerki koje pokušavaju da oforme svoje porodice.

Paris vs NYC

FA YEUNG NIN WA

Život nema generalnu probu. Više od ljubavi ljudi se plaše svoje istinske polovine, potrebna je ogromna snaga da razdvaja Pripadajuće .

Obala kedrova

Prica o Nikkeijin, Japancima americkim drzavljanima za vreme Drugog Svetskog rata, jednoj ljubavi i rasnoj netrpeljivosti. Pasivnoj zeni koja popusta i koju treba spasiti i izgubiti zauvek.

Tu temu obradjuju i dokumetararna trilogija Toyo's Camera, 442, MIS Junichi Suzukia. 

Napred Zmajčeki

Jos malo besplatne zabave, ovog put u čast godine Zmaja.  Institut Konfucije u Beogradu i Plato “Ilegala” organizuju nedelju kineskog filma. Ulaz je slobodan, a svakog dana od 18. do 24. januara ćete imati priliku da u 18h posle radnog vremena pogledate dobar kineski film.


Program:

sreda 18. januara u 18h: “Jip Man” (叶问; Ip Man)  režija-Je Veisin (106 minuta) | tema: borba

četvrtak 19. januara u 18h: “Unutrašnji poslovi” (無間道; Infernal Affairs) režija- Andreu Lau i Alan Mak (97 minuta) | tema: društvo i zakon

petak 20. januara u 18h: “Crvena polja sirka” (红高粱, Red Sorghum) režija- Džang Jimou (88 minuta) | tema: domovina

subota 21. januara u 18h: “Pekinški bicikl” (十七岁的单车, Beijing Bicycle) režija -Vang Sjaošuai  (113 minuta) | tema: odrastanje

nedelja 22. januara u 18h: “Raspoložen za ljubav” (花樣年華, In the Mood for Love)  režija- Vang Đijavei (95 minuta)  | tema: ljubav

ponedeljak 23. januara u 18h: “Klopa, piće, čovek, žena”  (飲食男女; Eat Drink Man Woman) režija- Li An (120 minuta) | tema: porodica

utorak 24. januara u 18h: “Svet bez lopova” (天下无贼; A World Without Thieves)  režija -Feng Sjaogang(115 minuta) | tema: prevara

Adresa događanja  Akademski plato 1

Na Azurnoj obali

Izložbena kolekcija najvrednijih dela keramike, srebra i zlata, koje je Pikaso stvarao u gradiću Valori, na jugu Francuske, nedaleko od Kana  u poslednjih tridesetak godina života, nastala je prikupljanjem radova iz privatnog i muzejskog vlasništva Za širu nefilmofilsku javnost manje je poznato da se Pablo Pikaso bavio i keramikom.

Izložbu „Na Azurnoj obali” u zgradi „Beko” (Bulevar Vojvode Bojovića, preko puta Zoološkog vrta) donosi nam slovenačka galerija „Deva Puri”. Izlaže se oko 100 eksponata koji će biti postavljeni u specijalno uređenom prostoru veličine 600 kvadratnih metara u periodu od 2. februara do 15. aprila.  Prvi put je u Valori došao sa Dorom Mar, ali je period života u kojem su nastali izabrani eksponati, proveo sa dve životne partnerke – Fransoaz Žilo i Žaklin Rot.

Cena pojedinačne karte iznos 450 dinara, sitnica u gradu koji je ostao bez svih značajnijih izlagačkih prostora. Dva puta nedeljno biće organizovano stručno vođenje za sve posetioce, a planiran je i prateći program u vidu radionica, predavanja i projekcije filmova u vezi sa genijem.