Ugetsu monogatari

Kenji Mizoguchi-jev Ugetsu monogatari - 雨月物語 je priča o dva seljaka lončara koji žele da se obogate
i promene društveni status u najgore ratno vreme. Film prati sudbine, u kojima se neprestano meša stvarnost i natprirodno, dva bračna para, Genjurō i Miyagi, Tōbei i Ohama u haosu građanskog rata. Drugi par proživljava velike teškoće i stradanja, ali se posle muževljevog ponižavajuće neuspelog pokušaja da postane samuraj na kraju vraća u svoje mesto. Žene su te koje ispaštaju neuspehe svojih muževa. Dok je Tobei na tren bio u prilici da dosegne do generala, makar na prevaru, zapostavljena Ohama je silovana i zarobljena u javnoj kući.

Genjuro je zaveden od ženskog duha Wakase koja je vraćena u ovaj svet samo da bi osetila i uživala u ljubavi. Zbog iluzije materijalnog i putenog Genjuro je ostavio ženu i dete. Kada se sve ispostavi kao privid, i od zamka uživanja ostane samo davno ohleđen pepeo, kada joj se poražen vraća zaspavši u njenom naručju, ujutro otkriva da je i ona sad samo duh koji ostaje zauvek sa njim.

Jedna od najznačajnijih i najmističnijih scena se dešava na početku putovanja na maglom obavijenom jezeru kada uprkos upozorenju duha nastavljaju svoj tragičan put. 

Znaš li nekog dobrog

„BONO“

Pre nego što sam se preselila u Los Anđeles, zamolila sam prijatelja, Stanka, koga upoznah pod vrlo neobičnim okolnostima – let od Frankfurta do Beograda 2009.te, ako može da mi nađe privremeni smeštaj u LA. Stanko ima druga Paju koji živi u Los Anđelesu. Ne znam čoveka, ali Paja hoće da obidje stanove i preporuči mi. On je moj andjeo, čuvar u gradu andjela. Ne daj bože da mi se nešto desi, Paja sigurno priskače u pomoć.

Njegovo ime je Pavel Sfera: izvodjač, zabavljač, pesnik, fotograf, multimedialni umetnik. Ono što je neobično za njega, za celu ovu priču, i razlog zašto pravim intervju sa njim, Sfera zarađuje za život kao imitator Bonoa, pevača megapopularne grupe U2 i humanitarca a usput je i sam humanitarac, obilazeći sirotišta širom sveta ukljućujući i samu Srbiju.

-          

      Odakle si?

Rođen sam u Novog Sadu. Imao sam 4-5 godina kada smo otišli za Ameriku ali kad god sam u poseti rodbini i prijateljima u Srbiji, osećam se kao da se vraćam kući.

-        Kada si počeo da pevaš i kako se desio „Bono“?

Pevanje potiče još iz crkve. Mi smo poreklom Nazari, Rumuni iz Jugoslavije. Nedeljom ujutru bi išli u crkvu u koju bi navraćali i Rumuni iz okolnih mesta. U crkvi se pričao rumunski a uvece srpski. I jedan i drugi jezik razumem ali malo slabije pričam. U crkvi sam počeo da pevam a nedeljom i sredom uveče bile su gospel pesme.

Bono se desio oko 1979 kada sam imao 14 godina, neko je prišao i rekao da izgledam kao Bono Vox. Tada nisam znao ko je on ali sam tokom vremena sve više i više čuo o njemu. Počeo sam da sviram akustičnu gitaru . 

2001. godine otac mi umire. Tada odlučujem da hocu profesionalno da se bavim muzikom, jer svakako sam sa njom suočen još od malih nogu. Ljudi mi prilaze na raznim mestima od Home Depot prodavnica do žurki i kućnih poseta. Govore mi kako ličim na Bonoa.

Muzika je u mojim venama. 2002. godine pravim audiciju za tribjut U2 bend. Vrlo brzo smo se pročuli. Počeli smo da gostujemo po celoj Americi, moj raspored je bio kao na pravoj turneji. Počeli su da pristižu i pozivi iz raznih magazina, dnevnih novina, televizijskih stanica, preko poznatih zvezda, Bonovih prijatelja do poziva magazina Vogue da zamenim samog Bonoa na fotografisanju dok on ne dođe. Ostalo je istorija.

-           Pred koliko najviše ljudi si pevao?

Moja najveća publika bila je u Spaniji, Valensija za španski fudbalski tim Atletiko. Bilo je 25000 ljudi, imali smo ogromnu scenu kao da smo pravi U2.

-       

     Kakav je tvoj odnos sa Srbijom danas?  

Upravo sam se vratio iz Srbije. Pišem knjigu „Raising Lazarus“ o mom ocu. On je bio jako zatvoren čovek. Nikada nisam saznao od njega šta mu se stvarno desilo. A bio je na Krfu zarobljen. Uspeo sam sada da intervjuišem Jovu Kapičića i da saznam nešto više od moje familije vezano za našu istoriju. Otac, majka, još 9.toro braca i sestara i ja, došlo je u Ameriku, ali tu je bilo još 4.ro moje braće i sestara koji su umrli pre Amerike i hoću da saznam istinu. Moj otac je bio zemljoradnik, ruke su mu uvek bile u ranama. Imao je jako težak život. Dva puta je zarobljivan. Da bih saznao bar delić istine morao sam da putujem u razne delove Srbije, Rumunije, Madjarske, Hrvatske. Intervjuisao i bivše zatvorenike u Svajcarskoj, Kanadi, Americi. Hocu da oživim ime mog oca kroz ljubav, pripadnost, duhovnost, humanost, želim da svet sazna o mom ocu.

-        Šta te nagoni da pomazeš sirotištima širom sveta?

Naša porodica je bila velika. Duhovno smo vezani za crkvu i Stari Zavet i što sam stariji moj senzibilitet je jači. Siročad su „kriva“ bez da su uradili nešto kriminalno. Još kada vidiš u kojim uslovima odrastaju i kako se bore za zivot, za hranu. Humanost je dobar način da se ispravi nepravda. Voleo bih da znam da ljudi mogu da žive u miru, ali to potiče od nas samih. Imajte pozitivne, dobre misli, budite strpljivi, darujte. Negujte humanost i sreću. Ljubav je glagol, mržnja takodje. Jedno potire drugo. Ko je će šta prvo zavisi od nas samih. 

STAŠIN SPOMENAR:

1.     Omiljena reč: Milost

2.     Neomiljena: Savršeno

3.     Mesto da se poseti: Samosvest

4.     Opiši svet: Dinamičan

5.     Emocija: Inspiracija

6.     Sa kime bi voleo da popricaš: Bendzamin Disraeli

7.     Tvoj moto: „Love Rocks“

     Mustang

Godine previranja

Često se piše kako je neki film obradio i prikazao neku epohu. Jedan nestabilan period u Italiji dobio je pak naknadno naziv 'Anni di piombo' na osnovu italijanskog prevoda naslov filma Marianne and Juliane od Margarethe von Trotta. Film obrađuje osećanja na levici i strah od terorizama levice, a ne  brutalne bombaške kampanje desnice koje su dominirale i odnele najviše života. Iako mnogi vole da tu epohu označe promenama zakona koje su omogućile razvod 1970. i abortus 1978. bolje i suštinski ih određuju bombaška zverstva terorista iz decembra 1969. u Milanu i Rimu i avgusta 1980. u Bolonji na železničkoj stanici.

To su bile teške godine u Zajednici za ugalj i čelik. Nekoliko okolnih zemalja koje će im se kasnije pridružiti tek sredinom ili krajem sedamdesetih počeće da izlaze iz dugogodišnjih diktatura. O filmovima koji su obeležili te godine neizvesnosti, štrajkova, terorizma, uzdrmane porodice i buržoaraskog društva kome danas težimo napisano je mnogo eseja. Izgleda da je lakše pisati o tim filmovima nego direktno o tom vremenu. Na lepšoj polovini susednog poluostrva decenija je otpočela takođe sa terorizmom za navodno istog naručioca i političkim napetostima da bi sve to briljantni diktator preokrenup u svoju korist pa čak je i u vreme donošenja novog ustava koji će kako ćemo doživeti zapečatiti sudbinu njegove zemlje, podstakao krizu sa Italijom i izvršio manevre sa nekoliko divizija na granici. Ta decenija je i dan danas mnogima zlatni period. Ako je verovati umetnicima kao hroničarima, verovatno je tako, jer u kinematografiji smo imali Crni talas jednu deceniju pre.

Seks se je bio jedan od ventila dopušten tadašnjem italijanskom društvu (pa je i kontrolisano cureo preko granice koja se nikad nije zatvarala čak i u doba pomentih sukoba) a tvrda pornografija je postala izlaz za filmadžije koje su polako gubili tlo pod nogama u naletu televizije. Podsetimo samo da je početkom ovog perioda Pier Paolo Pasolini 1968. snimio film Teorem u kome je oštro napao buržoaziju, vladajuču klasu. Pre ubistva uspeo je da snimi svoju „triologiju života“ „Dekameron“, „Cvet 1001 noći“ i „Canterburyske priče“ odu slobodi, ljubavi, hedonizmu i mladosti i otpočeo triologiju smrti sa “Salo ili 120 dana Sodome”. Oštra kritika kapitalizama i vladajuče klase koja čini sve što hoće verovatno ga je koštala života. Na drugom kraju je Tinto Brass režiser živahnih i bujnih erotskih filmova koji je svoju karijeru započeo snimajući veoma opskurne filmove.

Tokom takvih sedamdesetih Alberto Cavallone je bio neobični mariginalac moćne italijanske kinematografije. Tesko je i danas drugacije odgovoriti na To je onaj ludi ili drogirani Milaneze? osim sa Da. Nekoliko filmova na početku mogu se okarakterisati kao eksperimentalni i buntovnički možda kao underground. Film Le Salamandre donosi komercijalni uspeh poigravajući se homoseksualnošću i kolonijalizmom. Sa filmom L'uomo, La donna, e La bestia napustio je sve težnje za komercijalnim uspehom i baci se svim žarom na svoje nadrealne filmove. Film je eksplozivna mešavina nadrealizma, besa, erosa radnja se odvija u italijanskom selu za vreme verskog festivala, tako da se verska ikonografija meša sa mnoštvom prizora ljudi koji se odaju orgijanju i animalističkim ponašanjem čak i sa stvarnim životinjama. Cavallone je navodno inspiracija za scenario dobio kada je razočaran u Rimu otišao da živi u udaljeni gradić na pet godina i tamo shvatio da su karnevali i druge lokalne fešte dobrodošao sigurnosni ventil za stanovnike, kada je sve moglo biti otvorenom, bez straha od odmazde ili srama. Spell je napadnut od strane svih kritičara, od kojih jedan otvoreno tvrdi da Cavallone nije režiser vec zreo za duševne institutcije.

Dok Bunuelu je šokirao svet rezanjem otvorene ženske očne jabučice, Cavallone ženi stavlja kravlje očne jabučice (miks novele Georges Bataillea L'HISTOIRE DE L'OEIL i Gustave Courbetove slike L'ORIGINE DU MONDE) u najženstveniji otvor. Razumećete zašto ovaj post nece pratiti ilustracije.

U svom sledećem filmu Blue Movie se još više opušta. Dvanaest godina nakon Blow Up, još jednom fotograf tretira svoj model kao objekat. Samo je u ovom filmu paralela nastavljena gde je prethodni režiser stao.  Nema razlike između konzerve i golog telo, oboje se koriste samo za prodaju robe, oboje su bezvredni. Isto vredi i za filmove, Cavallone nam između redova poručuje. Neprekidno odbacuje svako estetski pravilo baš kao i njegov protagonist odbacuju ono što se obično prihvaćeno kao normalno. Niz snimaka kamerom prati zvuk oružja. Slike su njegovi meci. Seks je nasilje. Nasilje je seks. Za Cavallonea, glumci su robe, a svaka roba je zlo...

Radnja filma ili barem ono što se može skrpiti od nje je sledeća, fotografi (Claude Maran), je rastrojen zbog svog iskustva u Vijetnamu (što je ponavljanje motiva iz filma Nasi momci u Kopenhagenu) i opsednut simbolima konzumerizma. Maltretira svog modela (Dirce Funari), koja pristaje da bude njegov rob. Upoznaje devojku (Danielle Dugas) koji pati od halucinacija, seksualnih fantazija o muškaracu koji želi da je siluje. Njihovi životi se isprepliću, polako se  urušavaju izolujući se od spoljnjeg sveta.

Posle je ovog filma Cavallone je  izbacio jos par oskurnijih filmova koji mogu da zadovolje samo autore emisije Šok Koridor i sličnih izgubljenih duša da bi se izvesno vreme posvetio snimanju porno filmova da bi ostao zabeležen kao čudak i u tom ogranku filmske industrije. Na kraju je zavrsio na televiziji, utočištu svih isluženih i bez ideja, radeći za RAI do kraja života. U to vreme se u susednoj Jugoslaviji razigravaju sličnim idejama pripadnici tzv. Crnog talasa i izvesni pandami Cavallone-u su Jovan Jovanović i Dušan Makavejev za koga tvrde da je sa svojim Sweet Movie direktno uticao na Cavallone-a .

Rabbits

Kratak, nadrealističan film Dejvida Linča. Cela priča se dešava u jednoj sobi između tri humanoidna zec kao u najboljim danima akademskog pozorišta.

Watch Rabbits (2002) in Entertainment |

L'Apollonide: Souvenirs de la maison close

Drama  "House of tolerance"  (L'Apollonide: Souvenirs de  la maison close), režisera  Bertranda Bonella bila je u  konkurenciji 64. kanskog  filmskog festivala pomalo nezapaženo. Pokušao je da nam prigušenim tonovima dočara svu raskoš Pariza na kraju Belle Epoque-a kroz poslednje dane pariskog bordela, kroz posetioce ove "house of tolerance", finu gospodu, epikurejce i dendije koji se zabavljaju i ćaskaju sa poslušnim devojkama pre nego ih izaberu i odvedu na sprat na još jednu seansu uživanja ilil ponižavanja. Sve to navodno kroz perspektivu zatočenih žena. Zatočenih ili slobodnih? Da li je zaista režiser uspeo da nam prikaže kako su te žene gledale na muškarce koji su ih posmatrali i iskorišćavali? Na to nas navodi epizoda prijema mlade prostitutke koja je napunila tek 16 godina.  Ona dolazak kod Madam i ulazak u najstariji zanat uz dozvolu roditelja tretira kao oslobođenje iako saznajemo da Madam može svoje devojke da proda drugim kućama. Film prati njeno uvođenje u tajne zanata. Ako je sve to sloboda kakav je bio život i sa kolikim su gnušanjem tek gledale mnogobrojne koje su radile po jeftinim krčmama i bivale progonjene od zakona.  Na kraju režiser daje u završnim kadrovima prikaz par sekundi današnjih prostitutki na ulici bez želje da otvara debatau o tome. Potpuno nepotrebno i suvišno.

"D'amore e d'anarchia" (1973)

Tunin i Salomè kuju plan da se osvete svoje prijatelje i ubiju Musolinija. Dok Salomè vredno radi na ostavrenju planu zbližavajući se sa fašističkim vođama Tunin se zaljubljuje u drugu kurvu Tripolinu. Ljubav je obostrana i na dan atentata ona ga ne budi plašeći se za njegov život. Svađa se sa Salomè, ali ga ne bude. To dovodi do tragičnog kraja  Kada se konačno probudi besni na njih što privlači pažnju policije koja ga pretuče na smrt.  Jutros u 10 u Cvetnoj ulici u poznatom bordelu...

Finsko filmovanije u DKC

Sreda, 25. april

21.00 SVEČANO OTVARANJE
LAPONSKA ODISEJA (2010) (Napapiirin sankarit/ Lapland Odyssey)
režija: Dome Karukoski
uloge: Jusi Vatanen, Jasper Paakonen, Timo Lavikainen

Četvrtak, 26. april

19.00 TIŠINA (2011) Hiljaissus / Silence)
režija: Sakari Kirjavainen
uloge: Jonas Sartamo, Lauri Tilkanen, Ilka Heiskanen

21.00 BRAĆA (2011) (Veljekset / Brothers)
režija: Mika Kaurismaki
uloge: Kari Heiskanen, Timo Torika, Perti Sveholm

Petak, 27. april

19.00 PRINCEZA (2010)(Prinsessa / Princess)
režija: Arto Halonen
uloge: Katja Kukola, Krista Kosonen, Peter Francen

21.00 TAMO GDE SMO BILI(2011) (Där vi en gång gått (WhereOnce We Walked)
režija: Peter Lindholm
uloge: Oskar Pojsti, Džesika Grabovski, Andreas of Enehilm...

Subota, 28. april

19.00 NASLEDNICI (2008)  (Väärät juuret / Twisted roots)
režija: Sara Sarela
uloge: Milka Alrot, Perti Sveholm, Niko Sarela

21.00 HELSINKI (2009) (Rööperi / Hellsinki)
režija: Aleksi Makela
uloge: Samuli Edelman, Peter Francen, Pihla Vitala, Kari Hietalahti

Nedelja, 29. april

19.00 PRLJAVA BOMBA (2011)  (Likainen pommi / Dirty bomb)
režija: Elias Koskimies
uloge: Ida Lampela,Juka Puotila,Ilka Vili...

21.00 MUŠKI POSAO (2007)(Miehen työ / Man`s job)
režija: Aleksi Salmenpera
uloge: Tomi Korpela, Marija Heiskanen, Jani Volanen

Cannes 2012

Povodom 65. rodjendana festivala, Kan odaje pocast neugasloj zvezdi Merilin Monro, odabranoj da bude ovogodisnja festivalska ikona.

Kaliopa

Tribeca Film Festival decenija druga

Otpočeo je jedanaesti Tribeca Film Festival. Igrani filmovi na programu Spotlight i Cinemania

Spotlight
 · 2 Days in New York, directed and written by Julie Delpy. (France) – New York Premiere. Pariska tazbina  upoznaje zeta hipstera.
· Any Day Now, directed by Travis Fine, written by Travis Fine and George Arthur Bloom. (USA) – World Premiere. Pedrtski par se bori da usvoji malog retarda u disko doba.
· As Luck Would Have It (La Chispa de la Vida), directed by Alex de la Iglesia, written by Randy Feldman. (Spain) – North American Premiere. Uteha za nezaposlene da imaju dobre žene.
· A Better Life (Une Vie Meilleure), directed by Cédric Kahn, written by Ceédric Kahn and Catherine Paillé. (France, Canada) – U.S. Premiere, Narrative. Zaljubljeni kuvar nastoji da propadne zbog restorana..
· Cheerful Weather for the Wedding, directed by Donald Rice, written by Donald Rice and Mary Henely Magill. (UK) – World Premiere. Narrative.  Jos jedno dosadno venčanje.
· Chicken With Plums (Poulet Aux Prunes), directed and written by Marjane Satrapi and Vincent Paronnaud. (France, Germany, Belgium) – U.S. Premiere. Nije prase već violinista u Teheranu.
· Deadfall, directed by Stefan Ruzowitzky, written by Zach Dean. (USA) – World Premiere. Kanada znači nešto se dešava po zimi i mećavi.
· Elles, directed by Malgoska Szumowska, written by Tine Byrckel and Malgoska Szumowska. (France, Poland, Germany) – U.S. Premiere. Da li smo zaista bolji od društvenog taloga?
· Free Samples, directed by Jay Gammill, written by Jim Beggarly. (USA) – World Premiere. Svi bi mi da menjamo posao.
· The Giant Mechanical Man, directed and written by Lee Kirk. (USA) – World Premiere. Luzeru treba luzer da nadje smisao.
· Headshot (Fon Tok Kuen Fah), directed and written by Pen-ek Ratanaruang. (Thailand, France) – U.S. Premiere. Naopaki film.
· Hysteria, directed by Tanya Wexler, written by Jonah Lisa Dyer and Stephen Dyer. (USA, UK, Luxembourg, France) – U.S. Premiere. Kako je izmišjen ženinin najbolji prijatelj.
· Keep the Lights On, directed by Ira Sachs, written by Ira Sachs and Mauricio Zacharias. (USA) – New York Premiere. Raspad pederskog para.
· Lola Versus, directed by Daryl Wein, written by Daryl Wein and Zoe Lister-Jones. (USA) – World Premiere. Panika ostavljene mlade.
· The Playroom, directed by Julia Dyer, written by Gretchen Dyer. (USA) – World Premiere. Deca u potkrovlju roditelji u podrumu.
· Polisse, directed by Maïwenn, written by Maïwenn and Emmanuelle Bercot. (France) – U.S. Premiere. Moze li čovek da ne donese posao kuci.
· Struck By Lightning, directed by Brian Dannelly, written by Chris Colfer. (USA) – World Premiere. Nekima nije dovoljno da su mrtvi da nas poštede svog humora.
· Take This Waltz, directed and written by Sarah Polley. (Canada) – U.S. Premiere. Chick's flick o avanturi srećno udate zene.
· Trishna, directed and written by Michael Winterbottom. (UK) – U.S. Premiere. Jos jedna nesrećna ljubav u Indiji.
 · Whole Lotta Sole, directed by Terry George, written by Terry George and Thomas Gallagher. (UK) – World Premiere. Severnoirska mafija.
· Xingu, directed by Cao Hamburger, written by Helena Soarez, Cao Hamburger, and Anna Muylaert. (Brazil) – North American Premiere. Prašumska egzotika.
· Your Sister’s Sister, directed and written by Lynn Shelton. (USA) – New York Premiere. Pronaći utehu.

Dok nas smrt ili sluzbe ne rastave

U špijunskom trileru Weld El Am egipćanku Salwa-u Mona Zaki otima sa decom suprug Sherif Mounir agent Mossada i odvodi sa njim u Izrale. Mostafa Karim Abdel Aziz, obaveštajni oficir ima zadatak da spase Salwa-u i decu i da ih vrati nazad. Naivni zaplet i sukobi opet ne mogu da razreše pitanje dokle seže ljubav i dokle neko ima prava na nekog niti je u ovakvom filmu moguć odgovor izvan ideoloških matrica.

Jean de Florette – Manon des sources

Posle Prvog svetskog rata, mali (karakterom, telom i duhom) Ugolin se vraca u svoj kraj, u kucicu na brdascu Provanse, kod svog ujaka Papeta. Ugolin ima ideju od cega ce da zivi: doneo je seme karanfila koje zeli da uzgaja i prodaje. Deluje romanticno, ali u ruralnoj sredini, ono oko cega se vrti ceo zivot je izvorska voda, i zbog te vode ce doci do dramaticnog razvoja situacije izmedju njega i Zana, coveka iz grada, koji se sa porodicom povukao u provinciju sa namerom da ostatak zivota provede u selu, baveci se uzgajanjem zeceva. 

Na njegovom imanju, koje je dobio u nasledstvo, postoji izvor, i on je siguran da ce mu to obezbediti mirnu i dostojnu egzistenciju. Jean (maestralni Gerard Depardieu u svojoj, po meni, zivotnoj ulozi, briljantan karakter, pun zivota) je grbavac, ali covek siguran u sebe, bez kompleksa, dobrodusan i cist, dok su Ugolin (Daniel Autuil, jos jedan vrhunski majstor francuskog glumista) i Papet (Yves Montand), tipicni produkti uskogrude provincije, malodusni, zavidni, prepredeni, lazno ljubazni i siromasni duhom. Ugolin jos u sebi ima nesto humano, mlad je i naivan, ali dovoljno uskogrud i glup da bi bio lako manipulisan od strane lukavijeg od sebe. Stric Papet ce ga vesto iskoristiti za svoje mahinacije. 

Ovaj film su zapravo dva filma, podeljena vremenskom distancom, sto olaksava gledanje u dva maha. U prvom filmu se razmahala drama oko pomenutog izvora, neophodnog egzistencijalnog uslova za svakog od aktera ove vrhunske drame, dok je drugi film koncentrisan na Jean-ovu cerku, Manon (Emmanuele Beart neodoljiva kao divlja planinska divokoza), za koju je Cesar zvani Papet resen da ozeni svog nemustog sinovca. 

Baziran na romanu "Voda sa brezuljaka" Marcela Pagnola, ovaj film je suprotnost Cehovljevim dramama: literatura u kojoj niko ziv nista ne radi i samim tim ima neograniceno vreme da o zivotu filozofira i da tka bezbrojne peripetije koje otkrivaju ljudsku prirodu. Ovde, medjutim, vidimo coveka koji zivi za svoj rad, za plodove koje ce uzbrati sopstvenim rukama, kome je rad jednak zivotu, a porodica okvir i baza za taj zivot. Na kraju, koji god metod da primenimo, opet nam je lekcija o zivotu jednako bolna i gorka: plemenit covek ce lako stradati pod spletkama smutljivaca, pravda naravno uvek pobeduje, ali sve ima svoju cenu, sa nepopravljivim posledicama koje ce nas boleti do kraja zivota.
 kaliopa

Reci Ne Silikonima

Milione zena se unakazuje pod pritiskom promene izgleda javnih licnosti. Koliko je samo vremena trebalo Emmanuelle-i Beart da shvati koliko nedelo je sebi i nama ucinila unakazujuci svoje usne. Koliko ce pomoci njena kampanja protiv toga?

Kao izvor mladosti.

The Naked Kitchen

Jedan ljubavni trougao bez ljubavi. Na kraju nam ostaje nepoznato ko je Mae-Re napravio bebu kao da je to bitno kad ona odlazi.

Nostalgija za duhom

“Evo nas na pragu.

Ovo je najvazniji trenutak u vasem zivotu.

Morate znati da ce ovde da se ostvari vasa najzeljenija zelja.

Ona najiskrenija.

Ona do koje se dolazi kroz patnju.”

“STALKER” Andrej Arsenevič Tarkovskij

Vase zelje ce otkriti vise o vama nego sto i sami o sebi znate.

Iranski film u Kinoteci

Azijska kinematografija mnogo bliza nama po svom izrazu od dalekoistocnih ili severnoevropskih i nedavno nagradjena Oskarom za strani film po 12. put se predstavlja u nasem gradu u Kinoteci


Utorak 06.03.
19:30 SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA IRANSKOG FILMA

USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min

Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

‎

Sreda 07.03.
‎19:30 ŽIVOT SA ZATVORENIM OČIMA (2006) 80 min
Zendegi ba cheshmane baste / Living with Eyes Closed

uloge: Farhad Aeesh, Anahita Afshar, Taraneh Alidoosti
režija: Rasul Sadr Ameli



Četvrtak 08.03.

19:30 DEVOJKA U PATIKAMA (2001) 80 min

Dokhtari ba kafsh-haye katani / The Girl in the Sneakers

uloge: Pegah Ahangarani, Majid Hajizadeh, Akram Mohammadi
režija: Rasul Sadr Ameli



Petak 09.03.
‎19:30 JA SAM TARANE, IMAM PETNAEST GODINA (2002) 110 min
Man, Taraneh, panzdah sal daram / I Am Taraneh, I Am Fifteen Years Old

uloge: Taraneh Alidoosti, Hossein Mahjoub, Mahtab Nasirpour
režija: Rasul Sadr Ameli



Subota 10.03.

19:30 NOĆ (2007) 98 min

Shab / Night
uloge: Ezzatolah Entezami, Khosro Shakibai, Amin Hayayee
režija: Rasul Sadr Ameli



Nedelja 11.03.
‎17:00 USAMLJENE NOĆI (2008) 90 min 
Har shab tanhai / Every Night, Loneliness
uloge: Leyla Hatami, Hamed Behdad, Marjan Gharajeh, Mohsen Karimi
režija: Rasul Sadr Ameli

Crno belo u koloru

Pravdajuci njegovo slavodobitno haranje riznicama festivala i filmskih nagrada mnogi lenji novinari identifikuju The Artist samo kao crno beli film. Na srecu gledalaca isti argumenat se moze primeniti za puno savremenih filmova koji osvajaju prestizne nagade, od kojih neke bez rezerve mozemo nazvati ramek delima. Navedimo par filmova snimljenih poslednje dve godine:
  

Torinski konj Bele Tara

Neverovatno teska dekonstrukcija zivota.

Bela Traka Mihaela Handkea

Pokusaj razumevanja autoriteta i mlade duse.

Incident u Barstou

The broken tower Dzejnsa Franka

Portret Dzejmsa Dina

Crno Belo Seks


Zebra

Surrogate Valentine

http://www.imdb.com/title/tt1841747/


Umetnik

Za uzivanje

Ascona film festival

Zdrava ideja predstavljanja kvalitetnog kratkog filma zainteresovanoj publici, entuzijazam cetvorice prijatelja, studenata i strastvenih ljubitelja filmske umetnosti, gradic Askona

koji s druge strane kopnenog jezicka parira svom vecem i starijem bratu Lokarnu, oba na svoj nacin dragocene perle jezera Maggiore, rezultiraju jednim uspesnim eksperimentom.

Ascona film festival, po prvi put odrzan od 22. do 25. februara 2012 godine, u gracioznoj sali hotela Ascona, spoj je lepog, modernog i mondanog.

Za cetiri dana prikazano je 120 kratkometraznih filmova iz preko 30 zemalja, mnogi od njih su studentski radovi, cesto se primecuje manjak budzeta, ali preovladava svezina i radost izrazavanja.
Nasuprot turobnim tonovima iz realnog zivota ili hipoteticke stvarnosti ili buducnosti



mogli su se videti dinamicni i energicni animirani likovi



spoj literarnog izraza sa novom hipi tendencijom u organizaciji "The burning Man"



kao i mnogobrojni tehnicko-tehnolosko-sadrzajno inovativni eksperimenti vizuelnog ugodjaja.

Sarolikost tema svakako je zadovoljila i saroliku publiku ovog nepretencioznog festivala koji ipak ima ambiciju traje u vremenu.

Zasto da ne? Svet je pun suprotnosti, te poznati letnji filmski festival u Lokarnu svakako moze da ima kao svoj protivteg zimski festival kratkog metra s one strane reke Maggia.


kaliopa

Ljubav na japanski nacin

Waisetsu sutêji: Nando mo tsukkonde (Blind Love) Daisuki Gota otvara mnoga pitanja kroz mnoge obrte.

  Blind Love

 

Japanski jezik ima drugi raspon glasova od nama bliskih indoevropskih jezika i u scenam seksa u filmu ili ispustaju takve zvukove da se pitamo sta se tu zaista desava ili skoro nemo obavljaju radnju. A seks je kao i u celom zanru Pink Filma u sirokom rasponu od ultrasofisticiranog fetisizma do naturalizma turskih pornica. Zene ne teze ni kanonima lepote ni kanonima tvrde scene i vecina njih je privlacnija obucena. Svaka zena koja se pojavi dobije svoju dozu golotinje i seksa u skladu sa svojim dostojanstvom. Svi junaci imaju neku manu i utoliko su nam blizi i drazi. Trbuhozborac Ichiri otvara film sa seksom sa bivsom zenom, potom odlazi u mali teatar gde poducava svog ucenika Yoichia koji mu pomaze i koji je jedini kakav takav mu prijatelj. Posle predstave prilazi mu slepa devojka Hikiri i on sa njom otpocinje razgovor koristeci Yoichia kao telo zbog svog niskog rasta. Nas Sirano ce zbog toga morati mnogo sta da otrpi vise nego francuski. Vise od ovog ne bih smeo da vam kazem osim hepienda da se na kraju "uzmu" u parku uz Hikirino: Sta me briga ako me vide ja njih ne vidim. U standardnu duzinu za Pink od malo preko vise od sata spakovano je vise seksa, humora devijantnosti, bizarnosti i istine o ljudskim odnosima nego u vecini romanticnih komedija i ljubavnih epopeja od dva sata. Potpuno realno psiholoski razvijeni likovi koji se bore sa svojim nedostacima su nam prijemciviji za razliku od metaforicnog i jos slikovitijeg A Lonely Cow Weeps at Dawn (Chikan gifu: Musuko no yome to...) koji moze da prodje, lako nam je da izjavimo, samo kod senzibilnijih gledalaca. Svakako za preporuku ljubiteljima japanskog filma pa i ljubavnih filmova koji su spremni da prihvate naturalne scene seksa.

Dobro ti je to sa hipnozom. Ganjaj ti to.

Da li išta pisati o Oldboy ili samo okačti niz fotografija iz filma prihvatajući njegovu stripovski burlesknu naraciju. Scena borbe u hodniku nove tamnice nadmašuje sve koreografije hongkonske škole i doseže epiku tamanjenja Nemaca u filmovima iz Enobe. Da li se može smatrati da je na kraju Oh Dae-Su nastavio ono čega se najviše u životu uplašio? Cega je postedeo Mi-Do? U snimanju ovog filma zivotinje su platile glavom.

Nećemo dati sve kao u foto romanu ni Vermeera nije lako celog videti na jednom mestu. Apsolutno fantastican obrte za one koje se mogu uziveti u njegovu zelju za osvetom.

 

Potera, brutalnosti i mnogi apsurdi u zapletu koje morate prenebreci. Filmu moramo otvoriti sva cula. Tragicno gust emocijama, suptilno bogat bojama. simbolizam sa prstohvatom nadrealizma. Neprestano na ivci totalnog trasha toliko prisutnog u azijskoj kinematografiji, na granici da se raspadne u scenama gde je scenografija najsminkerskija. Deluje krvavije od Gibsonovog filma o Majama iako je manje krvi prosuto.

U poklonjenoj slobodi upoznaje prelepu Mi-Do. Jeftino je reci da nam film daje sirove emocije kao oktopod kojeg mu servira Mi-Do. Njih dvoje padaju u zanos ljubavi koji ce biti objasnjen na kraju. On krece u poteru za onim koji su ga drzali u zatocenistvu, a neko ih sve vreme prati. Sumnja i na Mi-Do. Najuverljiviji deo filma.

Oh Dae-Su provodi petnaest godina u čudnom zatvoru gde ne može da vidi svoje tamničare ni  da sazna zašto ga drže, a opet ima televizor. Ludi i uporno vežba. Bez najave ga izbacuju napolje

Nije i nece biti cilj davati sociloske analize filmova, ali ne moze se zanemariti cinjenica da se festivalska eksplozija korejskog filma poklapa sa ostrim usponom industrije ravnih ekrana iz Juzne Koreje i ostalih industrijskih proizvoda prilagodjenih svetskom trzistu. Pogledao sam Oldboya posle posle Memories of Murder samo kao omiljeni postovanoj nacitanoj i nagledanoj osobi.

Life is a beach. Play in the sand.

Čuvaj se Dardenaca kad kameru nose. U stopu prate, šuljaju se sa njom iza izvarednog naturščika Thomas Doreta koji im ni biciklom ni kolima ne može umaći. Braća Dardenne se vraćaju temi odrastanja dece ozbiljno zanemarene od strane svojih roditelja (Rosetta, Le Fils). Cyril je dvanestogodišnji  dečak koji traži oca, koji je nestao bez ikakvog traga. Siril živi u domu za decu i izgleda da je povremeno imao kontakt sa vlastitim ocem kod kog je ostao i njegov voljeni bicikl. Film ne objašnjava odustvo majke, majka ne postoji. Uspeva da se domogne bicikla. Siril pronalazi utočište kod lokalne frizerke, Samantha (Cécile de France). Scena u kojoj mu Samante izgovara "You can hold me, but not so tight." deluje nestvarno. On će pokušati ponovo da pronađe svog oca uz njenu pomoć samo da bi otkrio da je njegov otac Guy Catoul (Jérémie Renier) zapravo potpuno odbacio Sirila iz svog života. Nestali ćale trazi sebe sa drugom ženom glumi ludilo ni da okrene telefon. Besan i odbačen postaje lak plen “prijatelja“ koji ga vode u nove nevolje.

Isprva Siril izgleda nestašan i neobuzdan, ali u nastvaku filma, gledalac počinje saosećati s njim, jer ono što čini Siril je samo manifestacija traženja ljubavi i naklonost. Ostavljeno dete koje ne može artikulisati svoje osećaje rečima. Kao da mi odrasli uvek znamo. Sve što može učiniti je da iskaže svoju ljutnju na okolinu. Sa Sesil de Frans koja izgleda kao Francuskinje nekad, koja ga prihvata i pomaže kao dobra vila u njegovoj potrazi ostaje samo prijatelj, ništa surogat majčinstvo, ništa predpubrtetsko zaljubljivanje čak i kad usled napetosti ostavi momka kad je on prisili da bira između njega i Sirila.

Slobodno sanjarite Vittoriov uradak. Jedan dečak i jedan bicikl koji će se kotrljati u vašim glavama, par koje nećete lako zaboraviti. Kako borba za opstanak utiču na dečiju psihu, prateće moralne dileme plus potraga za ljubavlju. Sirilov bes i osećaj odbačenosti jača sklonost kriminalnim aktivnostima. Samantu će posebno prožimati osećanje osujećenosti usled njegovog otpora da mu ona pruži normalan život. Stravični dijalog drugog para otac-sin nas uvodi u drugi tip odnosa roditelj dete. Sva priča o skliznuću u delikvenciju služi samo kao uvod u povratak Sesila u Samantino zaštitničko okruženje.

Dete kao zahtevni potrošač, dete kao otimač vremena, dete kao smetnja, dete kao obaveza, dete kao najdragoceniji ljudski imetka, dete kao uteha za starenje i smrt.

Otputujte na ovu plažu na XL FEST-u.