Das ist Küstendorf 2013.

KATYA Francisca Toetenel, The Netherlands 2011
KHOREIA Manuel Guerra, Portugal 2011
END OF THE WORLD Willem Lee, USA 2012
RISE ABOVE Jeongeun Choi, Republic of Korea, UK 2012
WRITTEN IN INK Martin Rath, Poland 2011
WATERMELON Vakhtang Tato Kotetishvili, Poland 2012
I AM NOT YOUR FRIEND Jelena Gavrilović, Serbia 2013
BLACK OUT Ahn Jin-woo, Republic of Korea 2012
BROTHERS Türker Süer, Germany 2012
DON SABÁS Juan Manuel Zúñiga, Mexico 2012
ENDLESS ROOM Emerson Reyes, Philippines 2011
THREE LIGHT BULBS Min Ding, USA 2012
STAMMERING LOVE Jan Czarlewski, Switzerland 2012
SPRINGTIME SUNS Stefan Ivančić, Serbia 2013
TATEH Yaniv Linton, Israel 2012
TWO OUT OF THREE Paulina Rosas, Mexico 2012
SPARE TIME Myriam Rachmuth, Switzerland 2012
THE HOSTS Miguel Angel Moulet, Cuba, Peru 2012
DOUBLE HAPPINESS Wu Linfeng, Singapore 2011
BARVALO Rasmus Kloster Bro, Denmark 2012
INTRO Ivan Salatić, Montenegro 2013
PLAYGROUND Joseph Elad Primo, Israel 2011
LAST NIGHT Bae Duri, Republic of Korea 2012
I AM JOHN WAYNE Christina Choe, USA 2012
WARS Ivan Bakrač, Serbia 2012
WASHED Daphna Mero, Israel 2012
OCTOBER 1961 Florence Corre & Aurel, France 2011
CONCERTINO Ripli Gabor, Serbia 2012

Takmičarski program

OSCAR 2013

Lista stranih filmova u trci za OSCARA 2013 je skracena na 9 kandidata:

Austria’s “Amour” by director Michael Haneke.
Canada’s “War Witch” by Kim Nguyen.
Chile’s “No” by Pablo Larrain.
Denmark’s “A Royal Affair” by Nikolaj Arcel.
France’s “The Intouchables” by Olivier Nakache and Eric Toledano.
Iceland’s “The Deep” by Baltasar Kormakur.
Norway’s “Kon-Tiki” by Joachim Ronning and Espen Sandberg.
Romania’s “Beyond the Hills” by Cristian Mungiu.
Switzerland’s “Sister” by Ursula Meier. 

10. Januar 2013. Nažalost otpao je Iza brda.

Insomania 1

Film Chasing Sleep se otvara buđenjem, jedinim snom Jeffa Danielsa (Ed) u celom filmu, prostalo je košmar otvorenih očiju prapraćen sve većim dozama omamljujućih supstanci.

He searches through the medicine cabinet, which is full of women's items, and takes out a Cosco-sized bottle of sleeping pills. He reads the back and takes two.

Režiser nas ne ostavlja u nedoumici šta se događa sa Edom, iako ostavlja ravan kraj priče bez klasičnog razrešenja dostigavši željeni nivo rastakanja Edove svesti. Mentalno potonuće koje posmatramo kroz njegovu vizuru samo ponekad je dovoljno da se identifikujemo sa njim, uprkos svim elementima borbe rastakajućeg uma prisutnim kod starijeg i mladjeg pandama (Repulsion Polanskog i Mulholland Drive Lyncha). Vizije koje ga progone mešaju se sa ljudima i ni jedno nije dovoljno intezivno, dramatično. Policajac koji ga obilazi zbog istrage nestale žene je predusretljiv i ljubazan, a studentkinja podatna i umirujuća. Iako je verovatno tako u životu slabo funkcioniše na platnu. Sve vreme ostajemo pasivni posmatrači iščekujući novu Edovu viziju bez imalo misterije. Film je mnogo, mnogo uverljiviji kad se Ed bori sa kućom nego sa svojim vizijama. Nesanica, univerzalni problem koji muči američku i sve druge civilizacije koje se naslanjaju na nju, nije dotaknuta bilo kao uzrok bilo kao posledica Edovog gubljenja u filmu gde su svi na pilulama kao i u životu izvan ekrana..

Dubleti

From dawn to dusk, a few hours in the life of Monsieur Oscar, a shadowy character who journeys from one life to the next. He is, in turn, captain of industry, assassin, beggar, monster, family man...

 

Riding across Manhattan in a stretch limo in order to get a haircut, a 28-year-old billionaire asset manager's day devolves into an odyssey with a cast of characters that start to tear his world apart.


Paris vs. NYC      Cosmopolis vs. Holy Motors.        Znate li još sličnih filmova sa sličnim opisima sadržaja.


"Hello, I'm Leos Carax, director of foreign-language films. I've been making foreign-language films my whole life. Foreign-language films are made all over the world, of course, except in America. In America, they only make non-foreign-language films. Foreign-language films are very hard to make, obviously, because you have to invent a foreign language instead of using the usual language. But the truth is, cinema is a foreign language, a language created for those who need to travel to the other side of life. Good night."

Goltzius and the Pelican Company

Peter Greenaway nam nudi orgazmičko obilje kostimiranog seksa i religije u eksploziji boja. Priča je o ilustratoru, graveru koji pokušava da namakne novac za svoju umetnost iscenirajući sa svojom trupom za Markiza od Alzasa golicave priče iz Biblije. Neobična je količina naracije. Kroz niz događaja i raspravu predstavnika raznih religija pred Markizom, oko i zbog predstava, obračunava se sa religijom. Naizgled nepotrebno, jer prema njegovim rečima i Vatikan, koji je predmet kritike u samom finalu filma, je digao ruke od Evrope i traži ljude sa osećajem sujeverija izvan nje. Da li je tako i da li iza oseke sledi u plima?

Festival autorskog filma 2012

Takmicarski program festivala zvuci kao najava filmske gozbe.

ostali programi na zvanicnom sajtu http://www.faf.rs/

SVETI MOTORI (Holy Motors)
Režija: Léos Carax Scenario: Léos Carax
Uloge: Denis Lavant, Édith Scob, Kylie Minogue, Eva Mendes, Élise Lhomeau, Michel Piccoli, Jeanne Disson, Léos Carax

Kan 2012 – Nagrada mladih Karlove Vari

Usamljen čovek, u velikoj limuzini koga vitka plavuša za volanom, vozi u različite delove Pariza iz jednog života u drugi.

7 DANA U HAVANI (7 dias in la Habana)

Režija: Laurent Cantet, Benicio Del Toro, Julio Medem, Gaspar Noé, Elia Suleiman, Juan Carlos Tabío, Pablo Trapero
Scenario: Leonardo Padura
Uloge: Josh Hutcherson, Daniel Brühl, Emir Kusturica, Ana de Armas, Elia Suleiman, Jorge Perugorría, Mirta Ibarra, Daisy Granados, Luis Alberto García, Vladimir Cruz, Othello Rensoli, Leonardo Benítez, Melvis Santa Estevez

Američki turista  na svojom prvom putovanju na Kubu.

MISTERIJA (Mystery)
Režija: Lou Ye Scenario: Mei Feng, Yu Fan, Lou Ye Uloge: Hao Lei, Qin Hao, Qi Xi

Dvostruki život savršeno muž izlazi na videlo.

PIJETA (Pieta)
Režija: Kim Ki-duk Scenario: Kim Ki-duk Uloge: Lee Jung-Jin, Jo Min-su

Venecija 2012 – Zlatni lav, Zlatni miš, Mali Zlatni lav, Nagrada Nazareno Tadej

Moze li brutalni čovek nakon neočekivanog susreta, da promeni svoj život.

LORENS U SVAKOM SLUČAJU (Laurence Anyways)
Režija: Xavier Dolan Scenario: Xavier Dolan
Uloge: Melvil Poupaud, Suzanne Clément, Nathalie Baye, Monia Chokri, Yves Jacques

Kan 2012 – Najbolja glumica, Queer palma, Toronto 2012 – Najbolji kanadski film
Kabur 2012 – Nagrada mladih

Tumbanje seksualnosti.

CEZAR MORA UMRETI (Cesare deve murire)
Režija: Paolo Taviani, Vittorio Taviani Scenario: Paolo Taviani, Vittorio Taviani, William Shakespeare, Fabio Cavalli
Uloge: Cosimo Rega, Salvatore Striano, Giovanni Arcuri, Antonio Frasca, Juan Dario Bonetti, Vincenzo Gallo, Rosario Majorana, Francesco De Masi
Berlin 2012 – Zlatni medved, Nagrada ekumenskog žirija

Umetnost ne oslobadja cak ni kad je Sekspir umesan.

TABU

Režija: Miguel Gomes Scenario: Miguel Gomes, Mariana Ricardo
Uloge: Teresa Madruga, Isabel Cardoso, Ana Moreira, Laura Soveral, Carloto Cotta, Henrique Espírito Santo, Cândido Ferreira

Berlin 2012 – nagrada Alfred Bauer, Nagrada FIPRESCI međunarodnog žirija kritike

Pismo namenjeno bivšoj ljubavi. Afrika.

RAJ: LJUBAV(Paradies: Liebe)
Režija: Ulrich Seidl Scenario: Veronika Franz, Ulrich Seidl
Uloge: Maria Hofstätter, Margarete Tiesel, Inge Maux, Peter Kazungu, Gabriel Mwarua,

Tri žene, tri odmora i tri ljubavi.

ZVERI JUŽNIH DIVLJINA (Beasts of the Southern Wild)
Režija: Benh Zeitlin
Scenario: Lucy Ailbar, Benh Zeitlin Uloge: Quvenzhané Wallis, Dwight Henry, Levy Easterly, Lowell Landes, Pamela Harper, Gina Montana, Nicholas Clark, Jovan Hathaway

Sandens 2012 – Nagrada žirija, Nagrada za najbolju fotografiju, Kan 2012 – Zlatna kamera za najbolji debitantski film, Nagrada FIPRESCI, Nagrada mladih, Specijalno priznanje ekumenskog žirija, Los Anđeles 2012 – Nagrada publike,

Alegoricni  blues Delte.

RAJ: VERA(Paradise: Glaube)
Režija: Ulrich Seidl Scenario: Ulrich Seidl, Veronika Franz
Uloge: Maria Hofstätter, Nabil Saleh
Venecija 2012 – Specijalna nagrada žirija, Nagrada CinemAvvenire AFI FEST

Uterivanje Boga.

IZA BRDA(Dupa delauri)
Režija: Cristian Mungiu Scenario: Cristian Mungiu, Tatiana Niculescu Bran
Uloge: Cosmina Stratan, Cristina Flutur, Valeriu Andriuta, Dana Tapalaga, Catalina Harabagiu, Gina Tandura, Vica Agache, Nora Covali, Dionisie Vitcu, Ionut Ghinea, Liliana Mocanu, Doru Ana

Isterivanje đavola.

POSLE MRAKA SVETLOST (Post tenebras lux)
Režija: Carlos Reygadas Scenario: Carlos Reygadas
Uloge: Adolfo Jimenez Castro, Natalia Acevedo, Willebaldo Torres, Rut Reygadas, Eleazar Reygadas

Kan 2012 – Nagrada za režiju Toronto

Ljudska priroda je dobra ili zla?

STUDIO ZVUKA BERBERIAN(Berberian Sound Studio)
Režija: Peter Strickland Scenario: Peter Strickland
Uloge: Toby Jones, Cosimo Fusco, Antonio Mancino, Fatma Mohamed, Salvatore Li Causi

Prisluskivanje na italijanski nacin.

GOLCIJUS I PELIKANSKO DRUŠTVO(Goltzius Pelican Company)
Režija: Peter Greenaway
Scenario: Peter Greenaway
Uloge: F. Murray Abraham, Flavio Parenti, Halina Reijn
Direktor fotografije: Reinier van Brummelen

Holandski majstor erotskih grafika uprilicuje njihovu dramatizaciju.

U MAGLI(V tumane)
Režija: Sergei Loznitsa Scenario: Sergei Loznitsa
Uloge: Vladimir Svirskiy, Vladislav Abashin, Sergei Kolesov, Yulia Peresild, Nadezhda Markina, Vlad Ivanov, Mikhail Evlanov, Sergey Russkin, Boris Kamorzin, Timofey Tribuntsev

Kan 2012 – Nagrada FIPRESCI međ. žirija kritike

Moral u ratu.

SVI U NAŠOJ PORODICI (Toata lumea din familia noastra)

Režija: Radu JudeScenario: Radu Jude, Corina Sabau
Uloge: Serban Pavlu, Sofia Nicolaescu, Gabriel Spahiu
Sarajevo 2012 – Nagrada „Srce Sarajeva“ za najbolji film, B-EST Bukurešt 2012 – Nagrada publike, Zagreb 2012 – Zlatna kolica

U skladu sa naslovom.

BOB VILSON REŽIRA „ŽIVOT I SMRT MARINE ABRAMOVIĆ“

(Bob Wilson's Life & Death of Marina Abramovic)
Režija: Giada Colagrande Scenario: Giada Colagrande
Uloge: Willem Dafoe, Marina Abramović, Robert Wilson

NIŠTA JOŠ NISTE VIDELI

(Vous n'avez encore rien vu)
Režija: Alain Resnais Scenario: Alain Resnais, Laurent Herbiet
Uloge: Mathieu Amalric, Michel Piccoli, Pierre Arditi, Lambert Wilson, Sabine Azéma

Veteran filma koji je ove godine napunio 90 godina, poigrava se pitanjem smrti, ljubavi, pozorišta, filma i života.

KALUP(Küf)
Režija: Ali Aydın Scenario: Ali Aydın
Uloge: Ercan Kesal, Muhammet Uzuner, Tansu Biçer
Direktor fotografije: Murat Tuncel
Solun 2012 – „Srebrni Aleksandar“ Venecija 2012 – Nagrada za najbolji debitantski film

Pedesetpetogodišnji Basri, čuvar pruge, pokušava da sazna istinu o davno nestalom sinu.

Mark Tansey

Ima jedan grad pored je Beograd

Melancholia

Kada je film željen i voljen, to se vidi. Na stranu sve.... i full immersion u opojne i moćne note Vagnera, u klasični prikaz lepote kroz čarobni spoj CGI i nadzemaljskog. Rekoh li: nadzemaljskog? Pa da... u pitanju je jedna druga planeta, koja će progutati Zemlju, jedinu na kojoj postoji naš vid života. Zaslužujemo li to? Priželjkujemo li to?
Malobrojni likovi, velik film. Melancholia, unutra, u duši, kao rak koji razjeda svest i mrvi autonomnu volju, i spolja, kao preteća planeta nelogično prijateljskog izgleda. Da li je bolje da utonemo u samouništenje depresijom, melanholijom i otuđenjem ili da nas ona kao talas poklopi i proguta. Sudeći po estetizmu filma, Von Trier glasa za ovo drugo.

Nemoguće je pokvariti užitak gledanja ovog apsolutnog remek dela prepričavanjem teme i otkrivanjem kraja, jer je sam režiser kroz uvodnu scenu opisao ceo film, kao vid predskazanja, kao strašno saznanje da nešto u nama, oko nas i nad nama, nije u redu.




Bez ikakvih inhibicija, režiser se intimno unosi u svaki detalj glavnih junaka, secira ih pred nama, dve sestre, tako bliske, a tako različite, kao nebo i zemlja. Prekrasna Justine (Kirsten Dunst), sjajna i blistava kao sunčani dan na dan svog venčanja, lagano zamire, gasi se i tone u svoje slutnje koje je razdiru. Dan njenog venčanja sadrži prosečno celu jednu ljudsku životnu pricu, u jednoj jedinoj veceri rastapa se celokupna istorija jednog braka i porodice, a ona se smireno predaje jačem od sebe: Melanholiji. Claire (Charlotte Gainsburg), njena sestra i neka vrsta alter-ega, zrela i odgovorna, opsednuta paničnim paganskim strahom da joj nebo ne padne na glavu, čini sve (u ljudskoj meri tako malo i beznačajno) da život, sestru i sistem održi pod kontrolom i u redu. Njeni napori su dirljivi i beskrajno žalosni. Justine, infantilna i depresivna, bliža je stvarnosti od Claire, koja se povinovala društvenim zakonima. Ukočeni, paralizovani, opčinjeni tolikom lepotom i tolikom tugom, predano čekamo kraj.

kaliopa

Grad svetlosti

Rim okupan svetlosću i prosvetljen muzikom Wim Mertensa u filmu The Belly of an Architect. Od začeća do rođenja i smrti u devet meseci. Bračni par Amerikanaca u raljama rimskih aristokratskih umetničkih mesoždera. Epski sukob dva stomaka sa predvidljivim pobednikom.

Bela traka

Das weisse Band (The White Band) je parabola bez razresenja, pouke koja je ostavljena gledaocu da je zavrsi u svojoj glavi.  Prica se odigrava u selu na severu Nemacke u predvecerije Prvog Svetsko rata. Narator je lokalni ucitelj, sada starac koji se priseca nerazjasnjenih nasilnih dogadjaja koji su doneli strah i sumnju u izuzetno represivnu seosku sredinu u verovatno najsrecnijem periodu za njega i koji po njemu mozda mogu objasniti sve sto se desavalo njegovoj zemlji. Neki od dogadjaja samo nagovestavaju da bi mogli biti osvetnicki cin usmeren na neduzne pojedince koje je lakse napasti nego stvarno odgovorne.

U srcu svega je seoski pastor koji gvozdenom rukom vlada svojom porodicom. Pored kazni koje njega i zenu bole “vise” od dece primenjuje ostrahovanje prekrsitelja pomocu bele trake koja moze

da simobolise kasnije dogadjaje bar kako zeli da nam sugerise reditelj. Prekrsitelj mora da je nosi 

dok otac ne proceni da su procisceni.

Obradjen je u postprodukciji kao da je sniman crno beo sa naglasenom belinom kao da se radi o c/b filmu povecane spektralne osetljivosti u scenama snimanim napolju. Gluma i rezija su vrhunske, scene nasilja i ponizavanja nemocnih su cista esencija horora.

Smenjuju se scene uglavnom misterioznog nasilja i toplih ljudskih odnosa. Uprkos ovim dobrim raste atmosfera teskobe i straha u koju smo uvuceni zajedno sa ziteljima sela. Jos jedan stub lokalne zajednice, baron najveci poslodavac u selu, dorinosi tome optuzujuci ih da je to neko medju njima ne dajuci nikakve indicije ko bi to mogao biti pa se zajednica dodatno zatvara. Posledice prvi trpi on, ostaje sam, porodica se sklanja na jug u Italiju. I pored ledene atmosfere i sporog ritma vreme prolazi neprmetano. Svaka pojedina scena moze biti predmet dugackih analiza kao i odnosi likova. Sve je to u zjapecoj suprotnosti sa otvorenoscu raspleta. Iako ucitelj na kraju optuzuje grupu dece za nerazjasnjene nasilne dogadjaje, a pastor u mozda najbitijem momentu u filmu sve to u trenutku pobija i preti ucitelju da nikad ne iznese vise takve optuzbe ostaje da ni jednim elementom u filmu reziser nije ni nagovestio trag da bi to deca mogla da budu. Samo selo (odrasli u njemu) je ispunjeno mnogim tajnama i sakrivenim tegobama da je i dalje logicniji potencijalni krivac. Uloga dece u filmu i kasnijoj istoriji nam je nametnuta kasnijim tumacenjima izvan filmskog platna i reziser nam tu zapravo nije dozvolio da sami zavrsimo pricu kao u ranijim filmovima i nametuo je na drugi nacin. Time ova prica dobija jos nemackiji karakter. Sve sto je vodilo kraju se raspadalo, sudbine se rasplitale, tako da je dolazak rata i raniji odlazak ucitelja delovao kao veliko olaksanje.

San Francisco BMX tour

Nova generacija

Aein

Eun-tae Kim u filmu Aein razradjuje temu i dilemu izbora pravog partnera, da li kratki suret moze da nam donese vise nego dugi odnos. Burna i kratka veza za koju se cini da je glavni motiv da nam prikaze sto cesce glumicu Hyeon-a-Seong golu u zanosu ne daje nam odgovor niti nam se ukazuje na motive za njenu odluku. 

 

 

Toronto Film Festival 2012

Na medjunarodnom filmskom festivalu u Torontu Goran Paskaljevic je uvrsten u prestizni program Masters:

Amour  Michael Haneke
Jean-Louis Trintignant i Emmanuelle Riva kao par koji se suocava sa svojom smrtnoscu.

Beyond the Hills (Dupa Dealuri) Cristian Mungiu
Pokusaj da se "spase" iz manastira prijateljica iz sirotista.

Everyday Michael Winterbottom
Dok je otac Ian (John Simm) na "sluzbenom putu" majka Karen, (Shirley Henderson) pokusava da ocuva porodicu od cetvoro dece.

Gebo and the Shadow (Gebo et l'ombre) Manoel de Oliveira
Jeanne Moreau, Claudia Cardinale i Michael Lonsdale u prici o ocu koji se zrtvuje da zastiti sina.

In another Country (Da-Reun Na-ra-e-suh) Hong Sang-soo
Isabelle Huppert kao tri razlicite Anne srece se sa istim ljudima u primorskom gradicu u Koreji.

Like Someone in Love Abbas Kiarostami
Starac i devojaka u poslovnom odnosu.

Me and You Bernardo Bertolucci
Zbrka odrastanja.

Night Across the Street (La Noche de Enfrente) Raúl Ruiz
Približavanje smrti.

Pieta  Kim Ki-duk 
Brutalni uterivač dugova sreće svoju izgubljenu majku.

Something in the Air (Après mai) Olivier Assayas,
Sazrevanje u turbulentnim sedamdesetim.

Student Darezhan Omirbayev,
Zločin i kazna u savremenom Kazakstanu.

When Day Breaks Goran Paskaljevic
Otkrivanje istine o pravim roditeljima

Sa celovečernjim filmom Krivina debitovaće Igor Drljača.

69. Mostra Internazionale d'Arte Cinematografica della Biennale di Venezia

OLIVIER ASSAYAS - APRÈS MAI (SOMETHING IN THE AIR)
France, 122'
Clément Métayer, Lola Créton, Félix Armand

RAMIN BAHRANI - AT ANY PRICE
USA, UK, 100'
Zac Efron, Dennis Quaid, Kim Dickens, Heather Graham

MARCO BELLOCCHIO - BELLA ADDORMENTATA
Italy, France, 115'
Toni Servillo, Isabelle Huppert, Alba Rohrwacher, Michele Riondino, Maya Sansa, Pier Giorgio Bellocchio

PETER BROSENS, JESSICA WOODWORTH - LA CINQUIÈME SAISON
Belgium, Netherlands, France, 93'
Aurélia Poirier, Django Schrevens, Sam Louwyck, Gill Vancompernolle

RAMA BURSHTEIN - LEMALE ET HA’CHALAL (FILL THE VOID)
Israel, 90'
Hadas Yaron, Yiftach Klein, Irit Sheleg, Chaim Sharir

DANIELE CIPRÌ - È STATO IL FIGLIO
Italy, 90'
Toni Servillo, Giselda Volodi, Alfredo Castro, Fabrizio Falco

FRANCESCA COMENCINI - UN GIORNO SPECIALE
Italy, 89'
Filippo Scicchitano, Giulia Valentini

BRIAN DE PALMA - PASSION
France, Germany, 94'
Rachel McAdams, Noomi Rapace, Paul Anderson, Karoline Herfurth

XAVIER GIANNOLI - SUPERSTAR
France, Belgium, 112'
Kad Merad, Cecile De France

KI-DUK KIM - PIETA
South Korea, 104'
Cho Min-soo, Lee Jung-jin

TAKESHI KITANO - OUTRAGE BEYOND
Japan, 110'
Tomokazu Miura, Ryo Kase, Fumiyo Kohinata, Toshiyuki Nishida

HARMONY KORINE - SPRING BREAKERS
USA, 92'
James Franco, Selena Gomez, Vanessa Hudgens, Ashley Benson, Heather Morris

TERRENCE MALICK - TO THE WONDER
USA, 112'
Ben Affleck, Rachel McAdams, Rachel Weisz, Javier Bardem, Olga Kurylenko

BRILLANTE MENDOZA - SINAPUPUNAN (THY WOMB)
Philippines, 100'
Nora Aunor, Bembol Rocco

VALERIA SARMIENTO - LINHAS DE WELLINGTON
Portugal, France, 151
Nuno Lopes, Soraia Chaves, John Malkovich, Marisa Paredes, Melvil Poupaud, Mathieu Amalric

ULRICH SEIDL - PARADIES: GLAUBE (PARADISE: FAITH)
Austria, France, Germany, 113'
Maria Hofstätter, Nabil Saleh

KIRILL SEREBRENNIKOV - IZMENA (BETRAYAL)
Russia, 115'
Franziska Petri, Dejan Lilic, Albina Dzhanabaeva, Arturs Skrastins

Zlatna Arena

Nekada glavni festival SFRJ nepresušni izvor letnjih priča i glamura, uvod za seriju ostalih festivala na kojima su deljene utešne nagrade danas uglavnom dobija kratke vesti samo ako domaći filmski delatnik dobije nagradicu na njemu.Glavni slavodobitnici su:

Zlatna Arena za reziju Branko Schmidt za film Ljudožder vegetarijanac., Velika Zlatna Arena za najbolji film Pismo ćaći redatelja Damira Čučića.

Olimpijada London

Uskoro pocinje. Oni ce se boriti za nas, mi cemo navijati za njih. Zabelezicemo poneku medalje i dramu na borilistima.

Elegantna neobavezna uniforama na otvaranju. Prva bronzana medalja strelci -Andrija Zlatic. Prvi nastup plivacke stafete sad pa ko zna kad.
Odlicno napeto takmicenje u plivanju, izvrstan Janik Anjel, tendencija vrlo mladih osvajacica zlatnih medalja. 
Stjepanovic finale 200 m delfin. Odlican 6. u finalu. Plivaci zavrsili sa 4. mestom Cavica.

Mucenje u kolektivnim sportovima. Nereseno sa najvecim rivalom u vaterpolou. Novak krci put ka medalji.
Medalja u streljastvu za Ivanu Maksimovic. Jedna olimpijska porodica.
Novak propustio i bronzu. Jedna propustena u streljastvu u poslednjem hitcu.
Zenski maraton po kisi.
I dalje lose u kolektivnim sportovima osim vaterpola.
Posle krajnje razocaravajuci nastupa. ispali i rukometasi i obe odbojkaske reprezentacije.

Na kraju veceras sa svetskim sampionima u vaterpolou za srebrnu medalju. Pa cemo morati sa Crnogoricma da se otimamo za bronzu. Jos jedna sansa u kanuu na 200 m.

Kad si Mandic ne treba ti ni puska da osvojis zlato. Milica je pobedila sve koje su do skoro bile bolje od nje i najcistije osvojil zlatnu medalju.

Cartouches gauloises

U filmu ima nekoliko kratkih epizoda sa francuskim šefom stanice u kojima on komentariše dečaku Aliju neizbežnost alžirske nezavisnosti sa kojom treba da se vrati i njegov otac. Naizgled sve se odigrava lagano iako je Ali, mali raznosac novina svakodnevno svedok najbrutalnijih dana francuske okupacije. Kao da čekanje i nečeg neumitnog nije muka sama za sebe, a kamo li sva neizvesnost očevog povratka izmešana sa nasiljem koje se odvija pred dečakovim očima i svakodnevno gubljenje drugova koji odlaze. Previše upeglano i čisto i za jedan naknadni sentimentalni pogled Mehdi Charefa ciji su roditelji napustili Alzir ubrzo posle nezavisnosti dok mnogi njegovi zemljace danas hrle u zemlju okupatora njihovim stopama. .

War Horse

Retki su filmovi koji izmame suze. Spilbergov epic fail je da plačete od muke. Film je nepravedno uskraćen za nekoliko Zlatnih malina koje su otišle za Sandlerov Jack and Jill.  Sigurno ne želite da budete u populaciji onih kojima se dopao.

Жить

Василий Сигарев nam u svom drugom filmu ne nudi utehu, kao i u životu u filmu posle tragedije nastupa košmar. Napuštanje imperijalne Moskve i Petrograda izlaže nas grubim slikama običnog siromašnog sveta i njihove najdublje patnje gde je vlast ili ravnodušni posmatrač ili ponekad uzročnik sve dublje i dublje nesreće. Podastro je pred nas sumornu rutinu svakodnevnog života kros niz slika dostojnih najvećih svetskih kolekcija bušeći nas i tragajući u nama za suštinom kao detlić u filmu. Za nekog gledaoca će napuštanje sale ili gašenje ekrana biti jedini izlaz. Svaka od tri priče je dovoljna da nas uznemiri i razbudi nam strahove i bitke detinjstva, sazrevanja i zrelog doba. Očekujemo buđenje iz sna samo sluteći kraj priča. Ne daje nam puno nade da postoji pročišćenje u umetnosti, a sa tim i u životu. Na kraju posle gubitaka sve dolazi na svoje novo mesto i život se nastavlja teskoban kao i pre. Sumorno i uzvišenost u istom kadru. Tuga je neizlečiva. Neko uspe da umakne očaju i da nastavi da živi neko ne.  

Rear Window

L. B. Jeff Jeffries, fotoreporter, na zadatku je doživeo težak prelom noge. Prisiljen je da boravi u ograničenom prostoru i da zavisi od drugih. Od smrti od dosade između poseta devojke Lise i medicinske sestre Stelle spasava ga voajerizam. Dvorište u običnom stambenom bloku u Greenwich Villageu pruža obilje skrivenih uzbuđenja. Potrebno je vreme da druge uveri u svoje sumnje u zločin koji se možda odigrao u stanu preko puta, u kojem živi trgovački putnik sa ženom. Gledaoce je režiser kroz subjektiven kadrove uverio u to, tako da doživljavamo svu njegovu nemoć i razočarenje kada devojka i prijatelj policajac sumnjaju u njegovu priču. Devojka prva popušta i pridružuje mu se u praćenju osumnjičenog useljavajući se sa svilenom spavaćicom kod njega, a prijatelj sprovodi uporno, ali po zakonu istragu koja ne daje rezultate. Dok zavirujemo u stanove drugih stanovnika dvorišta ređaju se slojevi i žanrovi zapleta do dramatičnog raspleta posle koga Jeffries ostaje u potpunoj nadležnosti svoje devojke. 

Vazduh i voda

 Noise

Može li se naslikati trenutak, razbijena kap, zamagljeno staklo, vlažnost obrva, treptaj vlažnog toplog mesa, udisaj, izdisaj, odsjaj vode, danas, kada je digitalna fotografija dosegla razmere savršenstva u prikazu ultra-hiper-realizma?

 Fragment

Može li se kroz realističnost izraza dosegnuti, ili bar pokušati da se dosegne, ono nedodirljivo, apstraktno, nedokučivo, tajanstveno, ljudsko?

Može li se, slikarskom četkicom, vizualzovati misao,  tajanstveno magnovenje pred pokret?

Ako može neka fotografija biti toliko lepa da bude poređena sa slikarskim platnom, šta onda reći o slikarskom platnu koje prevazilazi lepotu savršene fotografije? 

 Liquid

Može se reći jedno ime: Alyssa Monks.

Umesto manijakalnog nastojanja da se hiperealistickim slikarskim potezom geometrijski približi savršenstvu izraza, i stvarajući time od plemenite umetnosti reportažu, dovoljno je preseliti se u paralelni svet i ukrstiti maštu sa percepcijom stvarnosti. Dobijamo remek-delo.

http://alyssamonks.com

kaliopa

Happy people

A Year In The Taiga  je dokumentarni film kakav ne srećete na mnogobrojnim dokumentarnim TV kanalima. Život u jednom ciklusu prirode stanovnika sela Bakhatia na obali reke Jenisej koja izvire u Mongoliji i nosi vodu sa Bajkala dajući snagu ruskoj teškoj industriji i dragoceni put stanovnicima sela.

Za Božić je reka široka bela magistrla kojom motornim sankama traperi na kratko odlaze do svojih porodica i kada na licima trapera možemo zaista videti sreću. Ostatak filma posvećen je promenama u prirodi i jednostavnim ritualima i postupcima kojim ova zajednica obezbeđuje sve neophodno za život bez velikih supermarketa nadohvat ruke. Produkcija Wernera Herzoga.
 

The Fourth Portrait (第四張畫)

Chung Mong-honova priča o desetogodišnjem dečaku Xiang koji odrasta u siromaštvu, porodičnom rasulu i odustvu ljubavi bila bi mnogo depresivnija za gledaoce da nema predivne fotografije Nagao Nakashime. Za razliku od gledaoca Xiangu bizarna prijateljstva koja sklapa pomažu da bar malo prebrodi nedostatak pažnje i emocija u kući. Jedini koji obraćaju pažnju na njega su školski domar u staroj školi i učiteljica u novoj i dijalozi sa njima su najtopliji deo priče.

Reziser (mojih) snova

Ovo je samo jedna javna intimna ispovest. Ovo je beg iz realnosti u san, mada tek u tom begu shvatam da je san taj od kojeg valja bezati u realnost.

Moj Pikaso filmskog platna zna sve o meni. Rastavlja me na delove i sastavlja po svojoj volji, i ipak se prepoznajem. Boji me u plavo i u crveno, pusta me da lebdim kroz sablasni smeh, bojeci se za me i cekajuci me na kraju puta sa soljom tople kafe i parcetom vruce slatke pite. Smesi mi se, voli me, kroz moje strahove upoznaje me sa stvarnoscu.

Slican mi je, imamo slicne strepnje i vizije, slican nacin na koji posmatramo svet, slican smisao za igru. S druge strane, ume da me iznenadi, da me saceka iza coska s necim o cemu nisam ni slutila da postoji, i tek kad desifrujem njegovu poruku, shvatim da mi je zapravo govorio o meni. Tad ga mrzim, kao sto se nekad mrzi svoje drugo ja.

Spontan je.  On nosi u sebi svoje filmove i gradi ih i razgradjuje sve do savrsenstva.

“Draga, otisao sam da snimam film!” - glasile su redovne porukice na ceduljicama za njegovu zenu.

Oduvek opsednut mravima, kapima, psima i Bobom. I lepim zenama.

Kroz svaki ce njegov film tajanstveno vijugati kapljica carobne tecnosti: vode. Ona je dah ove planete, ona je izvor zivota, ona je rusilac, ona je mikrokosmos.  Uslov zbivanja, i mera vremena. 

On sa mnom zbija sale i ne zanima ga mnogo da li ja to razumem. Na meni je da ga prihvatim ili odbijem. Svojstveno slobodnoj dusi, on deluje po svom opredeljenju, a ko ga razume, uvidja da su sve njegove dileme razasute po njegovim delima i da nam pruza priliku da zajedno tragamo za sustinom iza privida. Nista nije onako kako izgleda, samo je tesko za to naci dokaz.

Kroz njegove oniricne vizije marsiraju bizarni likovi. On cak ima i celu seriju posvecenu Zecevima. Ko zeli, neka lupa glavu o skrivenim znacenjima, onih ociglednih je vec sasvim dovoljan broj da  dobrovoljnom davaocu paznje i strpljenja podari trenutke ciste metafizike. Svakom se dogodilo da usni nekog ili nesto sto ce ga trgnuti iz Hipnosovog narucja da uzdrhti u uzasu olaksanja. To se dogadja kroz njegove filmove. Nikada nije posegnuo za predimenzioniranim filmskim efektima, nikad nije eksplicitno napravio horror film. Cak i  njegov dugometrazni prvenac, Eraserhead, zapravo celu svoju jezovitost bazira na strahu od stvaranja. U njegovim filmovima sve je sareno obojeno, decje veselo, naivno, lepo. Pa ipak, iza svakog ugla iscekujemo zlokobni smeh koji nas odvlaci u najmracnije paklene tamnice nasih skrivenih intimnih horora. On ce premostiti jaz izmedju sna i jave i smejace nam se u brk dok mi drhtimo zbog iluzije. Tek onda kada nas natera da prepoznamo i priznamo ono duboko potisnuto i skriveno, a koje redovno isplivava kroz nase snove i podseca nas da postoji, tek tada mozemo slatko da se smejemo s njim i da prihvatimo srdacno ponudjenu solju kafe.

kaliopa

Contes immoraux

Immoral tales Walerian Borowczyka jednog od nacenjenijih animatora je samo prvi od njegovih igranih filmova koji je izraz autorovih erotskih snova. Četri priče o seksualnim tabuima, jedna smeštena u sadašnjost i tri u prošlost mogu i danas da skrenu pažnju na filmskom tržištu prezasićenom erotikom i pornografijom . Kako se udaljavamo u vremenu raste gradacija tabua. Prva priča govori o felaciju, druga o rukobludu, treća o skoro nasilnoj defloraciji, a četvrta o incestu u plemićkoj porodici Bordjija kao izraz krajnjeg licemerije najvišeg srednjevekovnog autoriteta. 

Nametalo se pitanje da li je tadašnje shvatanje bilo bitno različito od onog savremenog u sedamdesetim,
a možemo se slobodno upita uz gledanje i sa sadašnjim, da li smo i koliko slobodniji i iskreniji. Bogata kostimografija i scenografija kombinovana je sa mekim fokusom popularnim u to doba u erotskoj fotografiji pa se često naga tela utapaju u okruženje osim kad režiser izdvaja delove ženskog tela u krupnom planu.

Sa ovim filmom je otpočeo razlaz sa filmskom kritikom od koje je uglavnom proglašen pornografom baš u doba izrazito eksplicitnih studija ili upotrebe seksualnosti u svetskom filmu. Nije pomogla ni nominacija njegovog narednog filma Story of Sin za Zlatnu Palmu 1975. godine. Publika ga je uglavnom napustila u osamdesetim kao i producenti.

 

   

Summer breeze

Za dragocene trenutke kad vrućina popusti uz ili posle dobrog filma.

Whiskey sour
U šejker staviti kocke leda, preko sipati 5 delova viskija, 3 dela svežeg soka od limuna i 2 dela sirupa. Dobro promućkati i procediti u čašu sa stopom. Dekor: višnja i limun.

Negroni 

Pomešati jednake delove Campari-a, džina i crvenog vermuta preko leda i ukrasiti sa pomorandžinom korom.

French 75
U šejkeru sa ledom snažno promućkati jednu meru džina, kašičicu šećera u prahu i sok od pola limuna. Sipati u visoku čašu i dopuniti sa rashlađenim penušavim vinom.

London Fog
U šejkeru sa izmrvljenim ledom promućkati dve mere džina i pola mere Pernoad-a i poslužiti u širokoj čaši

Black Russian
Dve mere votke i jednu meru likera od kafe sipati preko leda.

Za sve ostalo tu su Jack and Coke, Cuba Libre, Gin and Tonic i Campari and Soda.

Grad bioskop

Povod za moju (ujedno i prvu) posetu festivalu Cinema City prosle godine bili su gostovanje Bele Tara i projekcija njegovog poslednjeg filma "Torinski konj". Iako sam tog vikenda htela da pogledam jos koji film pored Tarovih, na kraju sam ipak otisla (stigla) na samo jos dobropoznata remekdela iz njegove kuhinje - "Verkmajsterove harmonije" i kratki "Prolog" koji je pusten zajedno sa njim. Ne bih mogla da pricam o festivalskoj atmosferi, jer mislim da nisam ni mogla da je uhvatim za tako kratko vreme, pogotovo ako uzmemo u obzir da su se ovi filmovi davali u bioskopu-sinepleksu, dok je vecina ostalih celina bila pod zvezdanim nebom; no uputila sam veliku zamerku organizatorima koji su tako pompezno najavili dolazak filmskog velikana,  a onda smestili projekciju i njega u jednu vrlo malu salu, te su mnogi zainteresovani ostali uskraceni za to zadovoljstvo. Odbijam da verujem da u tom sinepleksu nema vecih sala, ako je suditi po ovim beogradskim. Neshvatljiv mi je bio taj potez, mozda je cilj bio da se ugreje atmosfera, a (meni verovatnije da) neko nije dobro shvatio i odradio svoj posao. S druge strane, sutradan posle velike veceri, kada su pustene Harmonije, broj posetilaca nije bio za pohvalu, neki zalutali su i napustali salu tokom projekcije, delovalo mi je da nisu ocekivali to sta su dobili, po komentarima.

Sto se tice samog Bele i njegovih reci, nema potrebe da mnogo pricam kada smo vec usnimili sve to i postavili na youtube, kratak pozdrav pre filma (kada nas je Bela u nekoliko reci "upozorio")

i razgovor sa publikom:
 

Mislila sam da cu ove godine izdvojiti opet vikend ili i dan vise za festival i osetiti ga kako treba, no iskreno program me nije toliko zainteresovao da bih se otisnula na put, a tu je jos i blaga (mozda neosnovana) sumnja u celokupnu atmosferu. Retrospektiva Andreasa Drezena je nesto sto bih svakako posetila da sam u Novom Sadu, tu bi jos bili filmovi "Legenda o Kasparu Hauzeru" i sigurno nesto iz Fokusa: Madjarska (npr "Madjarska 2011.")

ves/fijmovi

Program festivala Cinema City 2012

Deo programa ovogodisnjeg festivala, a za komentare o Torinskom konju i drugim filmovima molim na forumu.

Up to 10.000 bucks / filmovi snimljeni sa manje od 10.000$

8 /

Čekaonica / Waiting Room

Concertino /

Fragmenti / Fragments

Gagarin i ja / Gagarin and me

Gordon /

Invalidus /

Ispod talasa / Onderstroom / Undertow

Iza vrata / Jer eg bak døren / Behind the Door

Ja sam pustinja / Ani Midbar / I Am a Desert

Ja sam svoj život posložila / I'm a Self-Made Women

Jednosmerna ulica / Rua Mão Única / One Way Street

Kamp / Oboz / Camp

Katarina /

Miraž / Mirage

Mojecipele / Myshoes

More mišljenja / Meinungsmeer

Na drugoj obali / The Other Shore

Plaža / La Playa / The Beach

Pola deset / Fél tíz / Half Past Nine

Prva pomoć / Ezra Rishona / First Aid

Rapsodeus /

Šavovi / Tfarim / Stitches

Srede / Woensdagen / Wednesdays

Stevan M. Živković /

Toplo letnje veče / Calida tarde de verano / Warm Summer Evening

Trčeći naglavačke / Running Upside Down

Zauvek mlad / Navždy mladý / Forever Young

Ugetsu monogatari

Kenji Mizoguchi-jev Ugetsu monogatari - 雨月物語 je priča o dva seljaka lončara koji žele da se obogate
i promene društveni status u najgore ratno vreme. Film prati sudbine, u kojima se neprestano meša stvarnost i natprirodno, dva bračna para, Genjurō i Miyagi, Tōbei i Ohama u haosu građanskog rata. Drugi par proživljava velike teškoće i stradanja, ali se posle muževljevog ponižavajuće neuspelog pokušaja da postane samuraj na kraju vraća u svoje mesto. Žene su te koje ispaštaju neuspehe svojih muževa. Dok je Tobei na tren bio u prilici da dosegne do generala, makar na prevaru, zapostavljena Ohama je silovana i zarobljena u javnoj kući.

Genjuro je zaveden od ženskog duha Wakase koja je vraćena u ovaj svet samo da bi osetila i uživala u ljubavi. Zbog iluzije materijalnog i putenog Genjuro je ostavio ženu i dete. Kada se sve ispostavi kao privid, i od zamka uživanja ostane samo davno ohleđen pepeo, kada joj se poražen vraća zaspavši u njenom naručju, ujutro otkriva da je i ona sad samo duh koji ostaje zauvek sa njim.

Jedna od najznačajnijih i najmističnijih scena se dešava na početku putovanja na maglom obavijenom jezeru kada uprkos upozorenju duha nastavljaju svoj tragičan put. 

Znaš li nekog dobrog

„BONO“

Pre nego što sam se preselila u Los Anđeles, zamolila sam prijatelja, Stanka, koga upoznah pod vrlo neobičnim okolnostima – let od Frankfurta do Beograda 2009.te, ako može da mi nađe privremeni smeštaj u LA. Stanko ima druga Paju koji živi u Los Anđelesu. Ne znam čoveka, ali Paja hoće da obidje stanove i preporuči mi. On je moj andjeo, čuvar u gradu andjela. Ne daj bože da mi se nešto desi, Paja sigurno priskače u pomoć.

Njegovo ime je Pavel Sfera: izvodjač, zabavljač, pesnik, fotograf, multimedialni umetnik. Ono što je neobično za njega, za celu ovu priču, i razlog zašto pravim intervju sa njim, Sfera zarađuje za život kao imitator Bonoa, pevača megapopularne grupe U2 i humanitarca a usput je i sam humanitarac, obilazeći sirotišta širom sveta ukljućujući i samu Srbiju.

-          

      Odakle si?

Rođen sam u Novog Sadu. Imao sam 4-5 godina kada smo otišli za Ameriku ali kad god sam u poseti rodbini i prijateljima u Srbiji, osećam se kao da se vraćam kući.

-        Kada si počeo da pevaš i kako se desio „Bono“?

Pevanje potiče još iz crkve. Mi smo poreklom Nazari, Rumuni iz Jugoslavije. Nedeljom ujutru bi išli u crkvu u koju bi navraćali i Rumuni iz okolnih mesta. U crkvi se pričao rumunski a uvece srpski. I jedan i drugi jezik razumem ali malo slabije pričam. U crkvi sam počeo da pevam a nedeljom i sredom uveče bile su gospel pesme.

Bono se desio oko 1979 kada sam imao 14 godina, neko je prišao i rekao da izgledam kao Bono Vox. Tada nisam znao ko je on ali sam tokom vremena sve više i više čuo o njemu. Počeo sam da sviram akustičnu gitaru . 

2001. godine otac mi umire. Tada odlučujem da hocu profesionalno da se bavim muzikom, jer svakako sam sa njom suočen još od malih nogu. Ljudi mi prilaze na raznim mestima od Home Depot prodavnica do žurki i kućnih poseta. Govore mi kako ličim na Bonoa.

Muzika je u mojim venama. 2002. godine pravim audiciju za tribjut U2 bend. Vrlo brzo smo se pročuli. Počeli smo da gostujemo po celoj Americi, moj raspored je bio kao na pravoj turneji. Počeli su da pristižu i pozivi iz raznih magazina, dnevnih novina, televizijskih stanica, preko poznatih zvezda, Bonovih prijatelja do poziva magazina Vogue da zamenim samog Bonoa na fotografisanju dok on ne dođe. Ostalo je istorija.

-           Pred koliko najviše ljudi si pevao?

Moja najveća publika bila je u Spaniji, Valensija za španski fudbalski tim Atletiko. Bilo je 25000 ljudi, imali smo ogromnu scenu kao da smo pravi U2.

-       

     Kakav je tvoj odnos sa Srbijom danas?  

Upravo sam se vratio iz Srbije. Pišem knjigu „Raising Lazarus“ o mom ocu. On je bio jako zatvoren čovek. Nikada nisam saznao od njega šta mu se stvarno desilo. A bio je na Krfu zarobljen. Uspeo sam sada da intervjuišem Jovu Kapičića i da saznam nešto više od moje familije vezano za našu istoriju. Otac, majka, još 9.toro braca i sestara i ja, došlo je u Ameriku, ali tu je bilo još 4.ro moje braće i sestara koji su umrli pre Amerike i hoću da saznam istinu. Moj otac je bio zemljoradnik, ruke su mu uvek bile u ranama. Imao je jako težak život. Dva puta je zarobljivan. Da bih saznao bar delić istine morao sam da putujem u razne delove Srbije, Rumunije, Madjarske, Hrvatske. Intervjuisao i bivše zatvorenike u Svajcarskoj, Kanadi, Americi. Hocu da oživim ime mog oca kroz ljubav, pripadnost, duhovnost, humanost, želim da svet sazna o mom ocu.

-        Šta te nagoni da pomazeš sirotištima širom sveta?

Naša porodica je bila velika. Duhovno smo vezani za crkvu i Stari Zavet i što sam stariji moj senzibilitet je jači. Siročad su „kriva“ bez da su uradili nešto kriminalno. Još kada vidiš u kojim uslovima odrastaju i kako se bore za zivot, za hranu. Humanost je dobar način da se ispravi nepravda. Voleo bih da znam da ljudi mogu da žive u miru, ali to potiče od nas samih. Imajte pozitivne, dobre misli, budite strpljivi, darujte. Negujte humanost i sreću. Ljubav je glagol, mržnja takodje. Jedno potire drugo. Ko je će šta prvo zavisi od nas samih. 

STAŠIN SPOMENAR:

1.     Omiljena reč: Milost

2.     Neomiljena: Savršeno

3.     Mesto da se poseti: Samosvest

4.     Opiši svet: Dinamičan

5.     Emocija: Inspiracija

6.     Sa kime bi voleo da popricaš: Bendzamin Disraeli

7.     Tvoj moto: „Love Rocks“

     Mustang